Бојић: Бранко посебно име у српској поезији

У српској књижевности познато је више места која имају свога књижевног Бранка. Хан Пијесак је кроз дело Бранка Чучка постао један од културно-уметничких центара српског говорног подручја, добивши много на значају у сваком погледу, захваљујући своме песнику којег нису заборавили.

Рекао је ово за “Глас Српске” пјесник Предраг Бојић, који је за прву поетску збирку “Свезиво” добио награду “Чучкова књига”, која се додјељује у оквиру манифестације посвећене књижевнику Бранку Чучку.

ГЛAС: Сигурно сте поносни што Ваша прва награда носи успомену на великог српског пјесника Бранка Чучка. Читате ли радо његову поезију?

БОЈИЋ: Част ми је што сам овогодишњи лауреат награде “Чучкова књига”. Желим и надам се да ћу успети да оправдам Чучково име својим даљим књижевним радом. Драго ми је да постоје људи који су сачували и овековечили име писца кроз такав гест. Разуме се да награде, поред техничке стране, имају и духовно наличје, које се много више вреднује и које је дуговечније. У српској књижевности познато је више места која имају свога књижевног Бранка. Хан Пијесак је кроз дело Бранка Чучка постао један од културно-уметничких центара српског говорног подручја, добивши много на значају у сваком погледу, захваљујући своме песнику којег нису заборавили.  Бранка нисам упознао. Тек после његове смрти почело се (како то код нас углавном бива) гласније и потпуније говорити о њему. Са успостављањем књижевне награде то “познавање” узима још више маха. Са Бранковом поезијом сам се упознао прво кроз антологије. Тек потом, преко познаника и пријатеља, боље сам се упознао са неколико Бранкових књига поезије. После приснијег упознавања са Чучком кроз поезију, беседе и приче које сам у току овогодишњих Чучкових сусрета чуо у Хан Пијеску о Бранку, питао сам се: зар мора да се умре, да би уследило шире поштовање. Ваљда смо такви људи.

ГЛAС: Чиме је инспирисана Ваша награђена збирка која је подијељена у четири циклуса и садржи 38 пјесама?

БОЈИЋ: Збирка представља, условно речено, избор из стваралаштва претходних пет година. Прошле године у Београду на промоцији неки су оценили збирку “Свезиво” као поезију “аутопоетике”. Не бих се сагласио са њима да је то најсрећније одређење. Та прича о инспирацији је помало појефтињена. Превише је дословно схваћена; лиризам је свакако присутан, стваралаштво јесте усмерено и у правцу тематизовања постанка песме, суштинског поетског, али такав књижевни поступак постоји увелико у књижевности, како српској тако и светској.

ГЛAС: Сматрате ли да се писање поезије данас може назвати и својеврсном борбом са вјетрењачама, када је лоша литература све присутнија на тржишту?

БОЈИЋ: Да је данас само писање донкихотерија, било би добро. Увек почињемо ту причу као да се некада, ономад, читало много више и као да су се сви одушевљавали тим што су читали. И као да су сви били рођени за читање. Пажња се посвећује књижевности данас. Не бисмо били фер да кажемо да нико не придаје значаја томе. Мада је то све сведено на некакву рутину: тек да се помене, да се не изостави, да се попуни рубрика у новинама, време у емисијама. Друштво је оријентисано другачије. И мора бити. Шта би тек било да се сви посвете књижевности. Да се стиче утисак презасићености на тржишту, тачно је. Ипак, успелост књижевности (поезије) не самерава се кроз комерцијалност и квантитет. Време је најбољи оцењивач.

Нова књига

ГЛAС: Када ћете објавити нову књигу?

БОЈИЋ: Рукопис већ постоји. Заокружен је и сведен на главни концепт. Ријеч је о збирци поезије, која ће сачекати срећније дане када је у питању објављивање. Вероватно ће издавач бити из Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.