Бисон: Тито - диктатор који није волио Србе, већ власт и жене

У књизи коју је приредио Оливије Гез наводи се да је Тито "и физички личио на Хермана Геринга", као и да је свјесно послао у смрт десетине хиљада српских младића на Сремском фронту 1945. године.

"Возио се у ролс-ројсу који му је поклонила краљица Елизабета, али и у мерцердесу усташког поглавника Анте Павелића", наведено је књизи, у којој је Гез објавио текстове разних историчара о диктаторима 20. вијека.

Тито је био љубитељ луксуза, али га није допуштао грађанима Југославије, пише у књизи "Вијек диктатора".

Јосип Броз Тито уврштен је међу, сматра аутор, 22 највећа диктатора 20. вијека, са Владимиром Лењином, Јосифом Стаљином, Адолфом Хитлером, Бенитом Мусолинијем, Франсиском Франком, Мао Цедунгом, Фиделом Кастром....

На 507 страница Гез је скупио текстове које су за ту прилику написали бројни аутори, историчари и интелектуалци, преносе медији.

Анализирано је 26 диктатора, односно 22 диктатуре јер се у Сјеверној Кореји обрађује диктатура тројице чланова из породице Ким, а у Сирији двојице Асада.

У књизи се цитира текст који је о Титу написао француски историчар, стручњак за Балкан и помоћник директора часописа "Фигаро" Жан-Кристоф Бисон.

"Пошто се херојски борио против нацизма, а затим се 1948. године супротставио Стаљину, Тито је током цијелог живота на Западу сматран шефом државе ког је могуће дипломатски посјећивати.

Ипак, између мита и стварности постојала је велика разлика. Тито је послао у смрт своје другове из Југословенске комунистичке партије само да би преузео контролу у странци. Након рата наметнуо је Југославији режим терора како би учврстио власт", наводи Бисон.

Он сматра да је Тито био "параноик, мегаломан и диктатор, те љубитељ луксуза, новца и лијепих жена".

САД су га подржавале док је финансирао револуционарне антиимперијалистичке покрете Трећег свијета, наводи се у анализи Титове личности.

Бисон открива и неке пикантерије, па наводи да је Тито "хрватској револуционарки Анки Буторац током ручка у Загребу споменуо да је током учешћа у Шпанском грађанском рату лично послао у смрт њеног друга Благоја Паровића".

У књизи се наводи да је Тито ратовао против Србије на Дрини у Првом свјетском рату у саставу аустроугарских снага.

Јосип Броз је послао 100.000 недовољно припремљених младих Срба на Сремски фронт да се боре против њемачких снага. Погинуло је око 37.000 Срба.

Шта је била Титова Југославија, пита се Бисон у књизи "Вијек диктатора".

И одговара: "То је била земља с пуним затворима опозиционара - земља у којој се око Тита његовао култ личности достојан Сјеверне Кореје".

Он цитира хрватског књижевника Мирослава Крлежу, који је био веома близак Брозу и дружио се са њим:

"Тито је сашио себи одијело по мјери /Југославију/, а није увидио да оно пуца по шавовима".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.