Бећковић објавио књигу "Нигде никог, немамо куд" - Пркос стихова који зову на буђење

БЕОГРАД - Славни српски пјесник и академик Матија Бећковић објавио нову књигу "Нигде никог, немамо куд" у издавачкој кући "Вукотић медија".

Из издавачке куће кажу да наслов носи снажну и вишеслојну поруку која слиједи традицију пјесниковог дјела, али и традицију језика на којем Бећковић ствара. Наслов књиге поезије "Нигде никог, немамо куд" носи снажну и вишеслојну поруку: у њему се огледа осјећај усамљености, беспомоћности и егзистенцијалне тјескобе. 

- Збирка "Нигде никог, немамо куд" је крик у тишини једног уморног света. Кроз ритам оштре мисли и слике нагрђене стварности песник исписује мрачну слику друштва - галерију полтрона, циника, плаћеника и изгубљених душа. Његови стихови нису утеха, они су позив на буђење, али и сведочанство о усамљености у временима кад друштво безлично корача уназад. Са стилом који подсећа на урлик, ова поезија не тражи публику - тражи савест. И док "задах мржње, бестиђе и бесуђе" лебди над сценом, човек остаје усамљени носорог, последњи који одбија да се приклони - пише у најави издавача.

Такође, наведено је, ово није збирка пјесама већ пркос у стиховима. 

- Ово није збирка песама, ово је пркос у стиховима. У времену кад је говор изгубио тежину, а реч обесмишљена буком сервилности и заборава, збирка "Нигде никог, немамо куд" доноси поезију која не шапуће - она грми, рекли су из издавачке куће.

Горостас српске књижевности са прецизношћу хирурга и гњевом свједока раскрива свијет у којем "ментални бескућници" и "ексцентрични полтрони" плешу на рушевинама вриједности, гдје се достојанство продаје у ситним апоенима, а слобода размјењује за привидну сигурност.

Стихови у овој књизи не подилазе и не снижавају тон. Они траже читаоца који не пристаје. Читаоца који зна да понекад - када сви путеви воде у ништавило - усамљеност постаје посљедњи чин слободе.
Ово је поезија о свијету у распаду. И поезија онога који одбија да се распадне са њим. 

Иако тек објављена, књига већ привлачи пажњу књижевне јавности. Критичари истичу да се Бећковић овдје враћа свом препознатљивом изразу, комбинацији оштрог језика, ироније и моралног коментара. Његови стихови нису носталгични, већ брутално савремени, суочавајући читаоца са реалношћу из које нема бјекства. Најзад, похваљена је и аутентичност израза - пјесник не тражи одобравање, не подилази публици и не ублажава поруке. Његова поезија у овој књизи снажно подсјећа на друштвену функцију умјетности - да провоцира, разбуди и остави траг. Критичари биљеже и специфичан ритам збирке: стихови се смјењују између лирских слика и оштрих, готово репортерских записа о свијету који се урушава. Управо та динамика чини да књига оставља снажан утисак на сваког ко се усуди да је чита без задршке.
Издавачка кућа истиче да је нова књига Матије Бећковића намијењена читаоцима који у поезији траже истину, а не утјеху. 

- Нова књига Матије Бећковића је намењена читаоцима који у поезији траже истину, а не утеху. За оне који верују да стих може бити снажнији од говора и да умјетност треба да нас изазива, а не успављује - акцентовали су из издавачке куће.

Сигурно је да ће се ова књига са 224 странице посебно допасти љубитељима савремене српске поезије, која се не плаши да проговори о најтежим темама попут моралног распада, усамљености, пркоса и слободе. 

ЗАНИМЉИВОСТИ 
У шестом разреду ваљевске Гимназије освојио је прво мјесто на литерарном конкурсу. За први књижевни хонорар добио је новчану награду од 12.000 динара, од којих је купио карирани сако; по том сакоу је и данас препознатљив. Прву пјесму "Прелудијум" је штампао као гимназијалац 1957. године у "Младој култури". Школске 1958/59. године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. Прву књигу, посвећену својој животној љубави, која носи наслов са њеним именом, објавио је 1962. године. Поема је доживјела изузетан успјех, а сљедеће 1963. године примљен је као познати књижевни стваралац. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.