Бећковић: Капор је славио живот до последњег даха

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Момо Капор је био ренесансна личност која је подједнако снажно оставила траг у књижевности, сликарству, новинарству и медијима- рекао је вечерас у Источном Сарајеву академик Матија Бећковић који је у Културном центру Источно Ново Сарајеву у препуној сали промовисао три своје књиге- „Нигде никог немамо куд“, „Мајка Зорка“ и „Мој друг Ђидо“.

- Као што је писао, тако је и сликао, као што је сликао, тако је и говорио. Све чиме се бавио носило је печат шарма, духовитости и луцидности - рекао је Бећковић  уочи књижевне вечери током које су промовисане његове књиге, а у оквиру манифестације "Момо Капор: чувар адресе".

Бећковић  је подсјетио да је Капор аутор бројних романа, приповједака, путописа, колумни, радио и телевизијских драма, те да је био препознатљив по специфичном стилу који је спајао урбану свакодневицу, личну исповијест и дух времена.

Писао је до последњег даха, чак и када је већ готово изгубио вид, што говори о његовој посвећености стварању- рекао је Бећковић који је био јако близак пријатељ са Момом Капором.

Бећковић истакао је да је Капор вио истинска ренесансна личност.

Као што је познато, 1941. године у Сарајеву Капор је остао жив тако што се његова мајка бацила преко њега и сопственим тијелом га заштитила, а према Бећковићевим ријечима, та жртва обиљежила је читав његов живот.

- Као да је остао да живи да би славио мајку и да би славио живот. А живот је, заиста, славио као мало ко пре и после њега – рекао је Бећковић.

Бећковић је навео да је Капор писао и онда када је изгубио вид, куцао је на малој машини.

- Када бисте видели папире које је искуцао, личили су на мете изрешетане ваздушном пушком, једва да се могло разазнати шта је написао. Као што је писао, тако је и сликао. Као што је сликао, тако је и говорио. Био је неодољив водитељ на телевизији и радију, аутор радио и ТВ драма, човјек изузетог шарма, духовитости и луцидности - подсјетио је академик Бећковић.

Он је истакао да није чудно што Капор није заборављен, што је славан и што је једна  манифестација у Новом Сарајеву посвећује њему.

Професор Душко Певуља нагласио је да је Капор био велики мајстор кратке форме и да је управо у том жанру достигао пуну умјетничку зрелост.

- Капор  је у писаној форми оживио усмени образац приповиједања. Та заљубљеност у причу чине га и данас блиским читаоцима- оцијенио  је Певуља.

Према његовим ријечима, Капор је кроз своје романе и приче дочаравао атмосферу седамдесетих и осамдесетих година, урбану културу Београда и Сарајева, али и драматична искуства ратних деведесетих година, остајући аутентичан хроничар свог времена.

Професор Ранко Поповић нагласио је да је Капор творац урбане митологије Сарајева и да је његов рад значајан, не само као књижевно достигнуће, већ и као културни феномен.

- Град постаје град тек када добије духовни садржај. Момо Капор је један од оних који су том духу дали мјеру и боју- истакао  је Поповић.

Поповић је напоменуо  да је очување сјећања на овакве ствараоце од пресудног значаја за културни континуитет.

Власник издавачке куће „Вукотић медиа“ Манојло Мањо Вукотић у којој су штампане све три књиге Матије Бећковића рекао је да су ове три  Бећковићеве књиге потпуно различите, а да је „Мајка Зорка“ прозно дјело и нека врста дневника из 1 947. године.

Он је навео да је свако слово које је писала квасила сузама и да је ријеч о тужном роману.

Говорећи о Бећковићевој поезији, Вукотић је оцијенио да је он „отворио нову врсту поезије“.

- Његова поезија не шапуће него грми- истакао је Вукотић и додао да су његове пјесме „мисаоно Јеванђеље.

Говорећи о књизи „Мој друг Ђидо“, Вукотић је оцијенио да личи на пјесму у прози.

Академик Бећковић вечерас је у Културном центру промовисао своје књиге "Мој друг Ђидо", "Мајка Зорка" и "Нигдје никог, немамо куд".

У оквиру манифестације "Момо Капор: чувар адресе" сутра ће бити одржано књижевно вече посвећено Моми Капору.

Покровитељи и организатори манифестације су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб "Фронесис", град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, гдје је провео најраније дјетињство. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности.

Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.

Остаће упамћен као писац чије се књиге читају "наискап", као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине.

Момо Капор преминуо је у Београду 3. марта 2010. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.