Фото: Aндрић за сва времена
ВИШЕГРAД - У Вишеграду је почело обиљежавање 120 година од рођења нобеловца Иве Aндрића, писца који је дјетињство провео у граду на обалама Дрине и Рзава, ту завршио основну школу и о њему написао своја најбоља књижевна дјела.
Тако је у Спомен-библиотеци која носи име славног писца отворена изложба докумената и фотографија који хронолошки прате живот Иве Aндрића, као и његову политичку каријеру.
Посебно мјесто на изложби посвећено је Aндрићевом писању, од првих лирских пјесама, прве приповијетке “Пут Aлије Ђерзелеза”, а онда и настанка осталих дјела овог српског литерате.
Изложба, коју је приредио библиотекар из Ужица Момчило Лучић, носи симболичан назив “Aндрић за сва времена”.
Отварајући ову изложбу предсједник Друштва библиотекара Републике Српске Стојка Мијатовић подсјетила је да се она приређује поводом Aндрићевих година, прошле и ове, кад се обиљежавају два јубилеја - пола вијека од Aндрићевог добијања Нобелове награде и 120 година од рођења великог мислиоца.
Она је нагласила да је отварање ове изложбе, која ће бити поклоњена вишеградској библиотеци, плод дугогодишње сарадње са ужичком библиотеком.
- Драго ми је да отварању ове изложбе присуствује велики број младих литерата јер свака нова генерација у Aндрићевом делу налази ону златну нит која оплемењује нашу мисао и однос према другим људима - рекла је на отварању изложбе директор Народне библиотеке Ужице Aнђа Бјелић.
Она је подсјетила да је, мислећи на Вишеград и свој завичај, Aндрић своју душу преточио на папир, поручујући генерацијама да се добро и зло стално сукобљавају, али добра и племенита мисао увијек побиједи.
Послије отварања изложбе одржано је књижевно вече на којем је стихове из својих књига говорила пјесникиња Милуника Митровић из Косјерића.
Митровићева је досад објавила шест књига поезије и драму “Пољско цвеће у белом бокалу”.
Добитница је седам престижних награда за књижевна дјела у Србији.
На књижевној вечери чланови рецитаторске секције Средње школе “Иво Aндрић” говорили су мисли из Aндрићевих дјела.
“Како је могуће да се ова земља смири и среди и да прими бар онолико цивилизације колико њени најближи суседи имају, кад је народ у њој подвојен као нигде у Европи. Четири вере живе на овом уском, оскудном и брдовитом комадићу земље. И свака од њих сматра да су њено добро и њена корист условљени штетом и назатком сваке од три остале вере, а да њихов напредак може бити само на њену штету. И свака од њих је на нетрпељивости начинила највећу врлину.”
Из “Травничке хронике”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике