An­drić za sva vre­me­na

VI­ŠE­GRAD - U Vi­še­gra­du je po­če­lo obilježa­vanje 120 go­di­na od ro­đenja no­be­lov­ca Ive An­dri­ća, pis­ca ko­ji je dje­tinjstvo pro­veo u gra­du na oba­la­ma Dri­ne i Rza­va, tu za­vršio osno­vnu ško­lu i o njemu na­pi­sao svo­ja naj­bolja knjiže­vna dje­la.

Ta­ko je u Spo­men-bi­bli­ote­ci ko­ja no­si ime sla­vnog pis­ca otvo­re­na izlo­žba do­ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja ko­ji hro­no­lo­ški pra­te ži­vot Ive An­dri­ća, kao i njego­vu po­li­ti­čku ka­ri­je­ru.

Po­se­bno mjes­to na izlo­žbi po­sve­će­no je An­dri­će­vom pi­sanju, od prvih lir­skih pje­sa­ma, prve pri­po­vi­jet­ke “Put Ali­je Đer­ze­le­za”, a on­da i nas­tan­ka os­ta­lih dje­la ovog srpskog li­te­ra­te.

Izlo­žba, ko­ju je pri­re­dio bi­bli­ote­kar iz Uži­ca Mo­mči­lo Lu­čić, no­si sim­bo­li­čan na­ziv “An­drić za sva vre­me­na”.

Otva­ra­ju­ći ovu izlo­žbu pred­sje­dnik Druš­tva bi­bli­ote­ka­ra Re­pu­bli­ke Srpske Stoj­ka Mi­ja­to­vić pod­sje­ti­la je da se ona pri­re­đu­je po­vo­dom An­dri­će­vih go­di­na, pro­šle i ove, kad se obilježa­va­ju dva ju­bi­le­ja - po­la vi­je­ka od An­dri­će­vog do­bi­janja No­be­lo­ve na­gra­de i 120 go­di­na od ro­đenja ve­li­kog mi­sli­oca.

Ona je na­gla­si­la da je otva­ranje ove izlo­žbe, ko­ja će bi­ti po­klonjena vi­še­grad­skoj bi­bli­ote­ci, plod du­go­go­dišnje sa­radnje sa uži­čkom bi­bli­ote­kom.

- Dra­go mi je da otva­ranju ove izlo­žbe pri­sus­tvu­je ve­li­ki broj mla­dih li­te­ra­ta jer sva­ka no­va ge­ne­ra­ci­ja u An­dri­će­vom de­lu na­la­zi onu zla­tnu nit ko­ja ople­menjuje na­šu mi­sao i odnos pre­ma dru­gim ljudi­ma - re­kla je na otva­ranju izlo­žbe di­re­ktor Na­ro­dne bi­bli­ote­ke Uži­ce An­đa Bje­lić.

Ona je pod­sje­ti­la da je, misleći na Vi­še­grad i svoj za­vi­čaj, An­drić svo­ju du­šu pre­to­čio na pa­pir, po­ru­ču­ju­ći ge­ne­ra­ci­ja­ma da se do­bro i zlo stal­no su­kobljava­ju, ali do­bra i ple­me­ni­ta mi­sao uvi­jek po­bi­je­di.

Po­sli­je otva­ranja izlo­žbe održa­no je knjiže­vno ve­če na ko­jem je sti­ho­ve iz svo­jih knjiga go­vo­ri­la pje­sni­kinja Mi­lu­ni­ka Mi­tro­vić iz Ko­sje­ri­ća.

Mi­tro­vi­će­va je do­sad obja­vi­la šest knjiga po­ezi­je i dra­mu “Poljsko cve­će u be­lom bo­ka­lu”.

Do­bi­tni­ca je se­dam pres­ti­žnih na­gra­da za knjiže­vna dje­la u Srbi­ji.

Na knjiže­vnoj ve­če­ri čla­no­vi re­ci­ta­tor­ske se­kci­je Srednje ško­le “Ivo An­drić” go­vo­ri­li su mi­sli iz An­dri­će­vih dje­la.

Odlo­mak

“Ka­ko je mo­gu­će da se ova zemlja smi­ri i sre­di i da pri­mi bar ono­li­ko ci­vi­li­za­ci­je ko­li­ko njeni naj­bli­ži su­se­di ima­ju, kad je na­rod u njoj po­dvo­jen kao ni­gde u Evro­pi. Če­ti­ri ve­re ži­ve na ovom us­kom, os­ku­dnom i brdo­vi­tom ko­ma­di­ću zemlje. I sva­ka od njih sma­tra da su njeno do­bro i njena ko­rist uslovljeni šte­tom i na­zat­kom sva­ke od tri os­ta­le ve­re, a da njihov na­pre­dak mo­že bi­ti sa­mo na njenu šte­tu. I sva­ka od njih je na ne­trpeljivos­ti na­či­ni­la naj­ve­ću vrli­nu.”

Iz “Tra­vni­čke hro­ni­ke”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.