Александра Филиповић, књижевница, за “Глас Српске”: Дјеца су озбиљни читаоци

Рекла је ово за “Глас Српске” књижевница Александра Филиповић, ауторка бестселера за дјецу “Серафина Крин и срце света”, коментаришући годину дана након изласка књиге своје утиске и реакције публике на њено дјело.

- Циљ ми је да читалац у странице урања као у топло море пуно чудеса, да ужива, да буде радознао и да ишчекује коју ће узбудљиву тајну следећу открити. Па да онда из мора изађе оплемењен и оснажен новим сазнањима о свету и о себи - казала је ова књижевница.

ГЛАС: Серафина жели да буде писац, нешто што није претјерано популарно у доба модерних технологија нити исплативо у времену профита као мјерила вриједности. Зашто сте је осудили на тако неатрактивно занимање кад је већ могла да буде нешто што гарантује сигурну егзистенцију, а не живот у машти?

ФИЛИПОВИЋ: Серафинин пријатељ, дечак Вид, у роману каже: “Књиге су сазвежђа мудрости и чуда”. Па ето, можда има нечега у тим чудима, нечега важнијег и већег од профита.

ГЛАС: Ако је књига “О крилима и чудима” била изненађење за оне који су Вас, прије свега, знали по афоризмима и сатири, “Серафина” више није била изненађење, него потврда да сте озбиљно у водама дјечије књижевности. Како се писац за дјецу бори са афористичарем у једној истој особи, јер прво тражи необузданост маште у приповиједању, а друго сведеност и огољеност приче?

ФИЛИПОВИЋ: “Машта је као биљка - ако је заливате, цветаће, а ако је занемарите, увенуће”, каже један мој афоризам. Машту и афоризме сам успела да спојим на тај начин што сам машту убацила у афоризме, а афоризме у машту. Тако се у мојим романима могу пронаћи и афоризми. Неки од њих су: “Лако је летети. Незгодно је када се земља приближи”, “Не можемо утицати на валове, али можемо на кормило” или “Једини начин да изађемо из тунела јесте да најпре закорачимо у тмину”.

ГЛАС: Зашто баш дјечија књижевност? Писање у жанровским водама дјечије или хорор литературе овдје се често третира као обиљежје неозбиљних или неуспјелих књижевника, уз један потцјењивачки однос према њима.

ФИЛИПОВИЋ: Гледала сам једном приликом емисију о књижевности у којој је уважени професор и књижевни критичар Александар Јерков рекао да се ништа боље једном писцу не може десити него да постане писац за децу, јер то онда значи да се он за сва времена уградио у књижевну свест човечанства. Запамтила сам ове речи јер сматрам да оне представљају суштину бављења једним толико значајним послом као што је писање за децу. Уколико неко сматра да је то тривијално, ја ту ништа не могу, осим да тог неког препустим његовим заблудама.

ГЛАС: С друге стране, посљедње деценије имамо успон читаве генерације дјечијих писаца попут Вас, Уроша Петровића, Габријеле Човић, Иване Нешић и других, који не маре за предрасуде или жанровске класификације, већ дјецу третирају као озбиљне читаоце.

ФИЛИПОВИЋ: Ниједан књижевни жанр није бољи или лошији од другог. Постоји само добра и лоша књижевност. Деца су озбиљни читаоци. Навести децу да заволе књиге и читање, да мисле својом главом, да саосећају са јунацима и да се боре за истину и правду заједно са њима, учећи при томе о добру и злу је озбиљан и тежак задатак, посебно у савременом свету пуном лаке забаве која лако одвлачи пажњу. Ово је, уједно, и један од наших најважнијих задатака, јер од тога какве ће нам будуће генерације бити зависи судбина планете.

ГЛАС: Пишете дуго и освајали сте бројне награде за Ваше писање, али Ваша прва књига чекана је јако дуго. Колико Вам је то дугогодишње “брушење” заната помогло да изоштрите стил и пронађе властити језик у литерарном изразу?

ФИЛИПОВИЋ: До прве књиге водили су предан рад и учење и сматрам да су они били од пресудног значаја. Таленат је неопходан, али није довољан. Да би се дар развио, потребно је пуно рада. Таленат је као семе које може, али и не мора проклијати. Потребно је много киша, времена и напора како би израсло величанствено дрво. Уколико напор и рад изостану, семе заувек остаје сакривено у земљи и временом иструли.

ГЛАС: Шта Вас је покретало као читаоца када сте били дијете читалац и ко су књижевни “кривци” што сте данас Ви особа која друге инспирише на читање?

ФИЛИПОВИЋ: Топлина, пријатељство и пустоловине. Те три речи најбоље описују оно што сам тражила у књигама као дете. А ко је то боље умео да споји од нашег Бранка Ћопића?

Наставак

ГЛАС: Шта тренутно радите, неку нову авантуру Серафине Крин или нешто потпуно другачије?

ФИЛИПОВИЋ: Ово још нигде нисам објавила, тако да ће читаоци “Гласа” бити први који ће сазнати да сам написала нову авантуру Серафине Крин и да у овом тренутку у “Лагуни”, мојој издавачкој кући, тим врсних професионалаца, са уредником Зораном Пеневским на челу, ради на књизи. Дакле, у току ове године из штампе ће изаћи мој нови роман “Серафина Крин и последњи грифон”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.