Александар Чотрић: Марк Твен, аутор бесмртних мисли - Смијех као једино оружје

Још у раној младости, док је лежао тешко болестан и када су и љекари већ дигли руке од њега, Никола Тесла се први пут сусрео са именом Марка Твена. Прикован за кревет, будући научник је почео да чита Твенове књиге које му је неко донио да би му скренуо пажњу са очаја. Касније је свједочио да су му управо те странице помогле да изађе из дубоке депресије и усмјериле га на пут потпуног опоравка. Годинама касније, у Њујорку, Тесла и Твен су се упознали и постали блиски пријатељи.

Када је Ернест Хемингвеј изјавио да цјелокупна модерна америчка књижевност проистиче из једне једине књиге – "Авантура Хаклберија Фина" – није само одао признање оцу америчке прозе, већ је дефинисао тачку у којој су се народни дух, хумор и критичка мисао коначно спојили у књижевну умјетност. Сам Вилијам Фокнер називао га је "првим истинским америчким писцем".

Ипак, Марк Твен (1835–1910) није био само велики романописац, новинар и неуморни друштвени посленик. Он је, прије свега, био један од најбољих, најпроницљивијих и најдуховитијих афористичара које је свјетска књижевност икада имала. Твенов дар за најкраћи књижевни жанр није настао у кабинетској тишини, већ у брзини репортерског живота, на палубама рјечних пароброда и у новинарским редакцијама гдје се свака слика морала уткати у неколико упечатљивих ријечи. Његови афоризми ускоро ће се наћи пред српском публиком у Антологији енглеског афоризма "Иза огледала", коју је приредио аутор ових редова, гдје Твенове бесмртне мисли заузимају посебно, почасно мјесто.

Афоризми америчког писца који је доживио свјетску славу одликују се специфичном филозофијом живота у којој се сатира преплиће са дубоким хуманизмом. За разлику од традиционалног српског афоризма – који је деценијама каљен у специфичном балканском контексту, под притиском политичких диктатура и бруталне друштвене стварности, те стога чешће апсурдан, трагикомичан, оштро политичан и ироничан – Твенова сентенца извире из појединачног посматрања људске природе, слабости и менталитетских парадокса. Док српски афористичари прецизно нишане власт и друштвени систем, Твен ради нешто друго: нишани самог човјека, његов сујети препуштен ум и двострука мјерила.

Он савршено препознаје мане друштва када поручује: "Патриотизам је стална подршка својој земљи, а својој влади само онда када она то заслужује", или када кроз горку сатиру описује политичку сцену: "Замисли да си идиот, и замисли да си члан Конгреса... Али понављам се." Међутим, његова критичност никада није злобна нити мизантропска. Твенова оштрина је љековита, а његова дефиниција савременог човјека погођена је математичком прецизношћу.

Цитати и мисли писца рођеног на Флориди прије више од сто деведесет година посједују чудесну ванвременост. Данас, у ери лажних вијести и медијских манипулација, Твенова опажања звуче актуелније него у 19. вијеку: "Ако не читате новине, неинформисани сте. Ако читате новине, погрешно сте информисани", или позната мисао: "Лакше је преварити људе, него их убиједити да су преварени."

Једна од најљепших особина Твеновог стила јесте начин на који саопштава истину. Она за њега није оружје за понижавање, већ деликатна умјетност: "Истину треба пружати као капут, а не бацати је у лице као мокар пешкир." Твен нас учи да је људска раса створена са свим својим манама, али да јој је дата једна спасоносна привилегија. Како је сам рекао: "Људска раса има само једно заиста ефектно оружје – смијех."

Управо кроз тај смијех – мудар, проницљив, оштар и бесконачно топао – Марк Твен живи и даље. Његови афоризми нису само духовите упадице за једнократну употребу, већ огледало постављено пред људски род. Улазак његових афоризама у антологију "Иза огледала" само је још једна потврда да су праве мисли бесмртне и да је Твенов дух и данас, више од вијека након његовог одласка, подједнако жив, свјеж и неопходан за разумијевање свијета у коме живимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.