Живановић о изазовима снимања филма "Индекс": Радимо отвореног срца, без калкулација

Пројекат је настао из скрханости догађајем који се одиграо у Новом Саду и из потребе да се кроз изражајно средство попут филма допринесе заједничкој борби, као и да се ода почаст страдалима како би њихова жртва била заувек забележена. Филм сам почео да пишем у децембру, потом сам у сарадњи са студенткињом из Новог Сада Драганом Ђокић разрадио сценарио.

Рекао је ово за "Глас Српске" режисер Милош Живановић објашњавајући како је дошло до идеје за снимање документарно-играног филма "Индекс". Како наводи талентовани умјетник, трагедија у Новом Саду  била је почетни мотив, а потом се прича развијала у складу са  развојем догађаја који су услиједили након пада надстрешнице.

- Првобитна замисао била је да снимимо краткометражни филм, међутим, како су се догађаји развијали и како смо "пливали" кроз процес, схватили смо да прича заслужује дугометражни формат, слојевитију структуру и архивски материјал који су нам "Н1" и "Инсајдер" великодушно уступили. Следећи интуицију и потребу за истином и правдом, филм је током рада природно добијао форму. Сценарио се развијао паралелно са снимањем па је пројекат у једном тренутку добио обрисе герилског подухвата, како по условима рада, тако и по начину планирања и реализације. Цела екипа је пришла причи отвореног срца, са емпатијом, без калкулација, и уз Божију помоћ приближавамо се премијери - рекао је Живановић.

ГЛАС: Филм је окупио занимљиву глумачку поставу око идеје која отвара болне теме савременог српског друштва. Поред младог глумца Пелета Лазаревића, учествовала су и позната имена попут Секе Саблић, Тике Станића и Бојана Димитријевића. Како је било радити са доајенима српског глумишта из перспективе младог умјетника иза камере, док стварност испред камере превазилази и најлуђе сценаристичке идеје?

ЖИВАНОВИЋ: Велика је част имати прилику стварати са таквим великанима сцене, нарочито јер су одмах препознали идеју филма и потребу да се допринесе друштву затеченом у страшним околностима. Њихово присуство и енергија, као и сама идеја филма, позив су публици да преиспита себе и отпочне "одисеју" сопствене промене како би се позитиван утицај ширио на заједницу. Сам процес са поменутим глумцима текао је природно. Не постоје речи којима бих описао њихову посвећеност, саосећајност и препознавање студентске борбе. Делимо исте егзистенцијалне и друштвене потребе у нади да ова земља може постати боља, заснована на племенитим вредностима - надамо се, не у далекој будућности. Такође бих истакао младе талентоване глумце који су успели да направе праву синергију, те да разлика у искуству постане неприметна.

ГЛАС: По ономе што смо чули, филм је жанровски обликован у духу легендарног редитеља Јована Јовановића, који је постао узор младим ауторима иако је током каријере био скрајнут и "бункерисан"?

ЖИВАНОВИЋ: Јован Јовановић и његов филм "Млад и здрав као ружа", као и велики Гага Николић, били су ми велика инспирација, како због приказа контаминираног друштва, тако и због донекле авангардног и слободног приступа снимању. Његов спој документаристичког израза, игре камере и неконвенционалног доживљаја омогућава гледаоцу да се поистовети са причом, простором и временом, као и са универзалним темама сукоба добра и зла. "Бункерисани" филмови, који су деценијама чекали публику, били су израз бунта против гушећег система и репресије. Ако и наш филм буде "бункерисан", то ће бити само потврда да смо на правом путу.

ГЛАС: Снимање филмова код нас увијек прати борба за средства, а када је ријеч о теми протеста против власти, изазови су још већи. Колико је рад на "Индексу“ био отежан с обзиром на велику количину импровизације и тешке услове на терену?

ЖИВАНОВИЋ: Изазови су постојали од самог почетка. Неизвесност и немогућност да поједине сцене унапред испланирамо држале су нас у стању сталне концентрације. Међутим, захваљујући спонтаности, небројеним синхроницитетима и домишљатости екипе успели смо да изнедримо неочекивано добра решења. Отвореност ка импровизацији, међусобном слушању, уз избегавање учауравања претходним конструкцијама кадрова, донела нам је свежину и аутентичност. Истакао бих виспреност директора фотографије који је маестрално у датим околностима успео да одржи пажњу и забележи оно о чему смо причали, а и више од тога.

ГЛАС: Ко је на Вас формативно утицао у свијету филма и шта Вас је привукло у тај изазовни свијет режије?

ЖИВАНОВИЋ: Највише су на мене утицали Андреј Тарковски, Микеланђело Антониони, Дејвид Линч и Ингмар Бергман, углавном ауторски филм и артхаус. Завршио сам Факултет информационих технологија, одсек за ИТ, и дуго радио у корпоративном окружењу, које ми је дало много, али ме и исцрпљивало хладноћом, бездушношћу и материјализмом. Књиге, музика, љубав према филму и уметности усмериле су ме ка студијама, а пре свега ка самоспознаји и унутрашњим променама. Верујем да професије и титуле саме по себи немају вредност, али могу бити путоказ и алат да се учини добро. Живимо у свету похлепе, у коме ни дечји живот нема цену, па је једино што нам преостаје - рад на себи, ширење добра кроз сопствени пример и вера да ће доћи нешто смисленије.

ГЛАС: Морамо поменути Ваше кратке филмове "Сатакан", "Нада" и "Границе поимања" који су одлично примљени на фестивалима. Иако су тематски врло различити, у "Индексу" мотив је јасан. Како бирате теме - проналазите ли Ви њих или оне Вас?

ЖИВАНОВИЋ: Мој стваралачки процес прожет је психологијом, социологијом, музиком, духовношћу, мистиком и животним искуствима. Филм је за мене уметност која омогућава свеобухватно изражавање унутрашњег стања, обједињавање свих уметности, приказивање метафизичких слојева и унутрашњих трансформација. Потреба да изнесем сопствени начин резоновања, искуства преиспитивања и спознаја, као и питања која нас свакодневно прате на суштинском нивоу - то су главни покретачи мог стваралаштва.

ГЛАС: Чиме се бавите када нисте у жижи умјетничких дешавања, односно гдје налазите предах од свијета седме умјетности?

ЖИВАНОВИЋ: Тренутно сам потпуно посвећен филму. Ако Бог да, наставио бих студије - мастер, након тога можда и докторске. Међутим, излишно је причати о студијама у текућем тренутку, у ком се сви налазимо на ивици и боримо за основну егзистенцију и живот. Цео свет је изгубио компас и кренуо у суноврат зарад материјалних интереса. Широм Европе сведоци смо хапшења и оптужби за тероризам, као и претњи вишегодишњим затвором људима који моле да се деца не убијају. Тренутна репресија у земљи и померена граница дозвољеног, која се, нажалост, све више губи, доводи нас у стрепњу да се невина крв не пролије опет, наравно зарад сличних интереса. Бог све види и ход путем истине је једини прави. Стога верујем да ова борба има утемељење и снагу која је изнад нискости којима се покушава угушити свачија тежња за слободом и праведношћу. Људи које волим су део мог свакодневног живота и са њима проводим слободно време. Што се тиче хобија, опробао бих се више у свирању, вајању и сликарству. Спорт је био важан део мог одрастања, али како је постао бизнис, све се више удаљавамо. Свакако, тренутно имамо далеко преча посла о којима треба мислити и пре свега делати…

ПЛАНОВИ

ГЛАС: На чему тренутно радите и какви су Вам даљи планови?

ЖИВАНОВИЋ: Тренутно сам фокусиран на завршетак "Индекса" и сви напорно радимо на томе иако новонастале ситуације отварају простор за наставке. Тешко је говорити о даљим плановима, јер не знамо ни данашњи дан шта доноси. Што се тиче света филма, да имам средства која су нереална за ово поднебље, режирао бих серију по роману Стивена Кинга "Мрачна кула".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.