Živanović o izazovima snimanja filma "Indeks": Radimo otvorenog srca, bez kalkulacija

Projekat je nastao iz skrhanosti događajem koji se odigrao u Novom Sadu i iz potrebe da se kroz izražajno sredstvo poput filma doprinese zajedničkoj borbi, kao i da se oda počast stradalima kako bi njihova žrtva bila zauvek zabeležena. Film sam počeo da pišem u decembru, potom sam u saradnji sa studentkinjom iz Novog Sada Draganom Đokić razradio scenario.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" režiser Miloš Živanović objašnjavajući kako je došlo do ideje za snimanje dokumentarno-igranog filma "Indeks". Kako navodi talentovani umjetnik, tragedija u Novom Sadu  bila je početni motiv, a potom se priča razvijala u skladu sa  razvojem događaja koji su uslijedili nakon pada nadstrešnice.

- Prvobitna zamisao bila je da snimimo kratkometražni film, međutim, kako su se događaji razvijali i kako smo "plivali" kroz proces, shvatili smo da priča zaslužuje dugometražni format, slojevitiju strukturu i arhivski materijal koji su nam "N1" i "Insajder" velikodušno ustupili. Sledeći intuiciju i potrebu za istinom i pravdom, film je tokom rada prirodno dobijao formu. Scenario se razvijao paralelno sa snimanjem pa je projekat u jednom trenutku dobio obrise gerilskog poduhvata, kako po uslovima rada, tako i po načinu planiranja i realizacije. Cela ekipa je prišla priči otvorenog srca, sa empatijom, bez kalkulacija, i uz Božiju pomoć približavamo se premijeri - rekao je Živanović.

GLAS: Film je okupio zanimljivu glumačku postavu oko ideje koja otvara bolne teme savremenog srpskog društva. Pored mladog glumca Peleta Lazarevića, učestvovala su i poznata imena poput Seke Sablić, Tike Stanića i Bojana Dimitrijevića. Kako je bilo raditi sa doajenima srpskog glumišta iz perspektive mladog umjetnika iza kamere, dok stvarnost ispred kamere prevazilazi i najluđe scenarističke ideje?

ŽIVANOVIĆ: Velika je čast imati priliku stvarati sa takvim velikanima scene, naročito jer su odmah prepoznali ideju filma i potrebu da se doprinese društvu zatečenom u strašnim okolnostima. Njihovo prisustvo i energija, kao i sama ideja filma, poziv su publici da preispita sebe i otpočne "odiseju" sopstvene promene kako bi se pozitivan uticaj širio na zajednicu. Sam proces sa pomenutim glumcima tekao je prirodno. Ne postoje reči kojima bih opisao njihovu posvećenost, saosećajnost i prepoznavanje studentske borbe. Delimo iste egzistencijalne i društvene potrebe u nadi da ova zemlja može postati bolja, zasnovana na plemenitim vrednostima - nadamo se, ne u dalekoj budućnosti. Takođe bih istakao mlade talentovane glumce koji su uspeli da naprave pravu sinergiju, te da razlika u iskustvu postane neprimetna.

GLAS: Po onome što smo čuli, film je žanrovski oblikovan u duhu legendarnog reditelja Jovana Jovanovića, koji je postao uzor mladim autorima iako je tokom karijere bio skrajnut i "bunkerisan"?

ŽIVANOVIĆ: Jovan Jovanović i njegov film "Mlad i zdrav kao ruža", kao i veliki Gaga Nikolić, bili su mi velika inspiracija, kako zbog prikaza kontaminiranog društva, tako i zbog donekle avangardnog i slobodnog pristupa snimanju. Njegov spoj dokumentarističkog izraza, igre kamere i nekonvencionalnog doživljaja omogućava gledaocu da se poistoveti sa pričom, prostorom i vremenom, kao i sa univerzalnim temama sukoba dobra i zla. "Bunkerisani" filmovi, koji su decenijama čekali publiku, bili su izraz bunta protiv gušećeg sistema i represije. Ako i naš film bude "bunkerisan", to će biti samo potvrda da smo na pravom putu.

GLAS: Snimanje filmova kod nas uvijek prati borba za sredstva, a kada je riječ o temi protesta protiv vlasti, izazovi su još veći. Koliko je rad na "Indeksu“ bio otežan s obzirom na veliku količinu improvizacije i teške uslove na terenu?

ŽIVANOVIĆ: Izazovi su postojali od samog početka. Neizvesnost i nemogućnost da pojedine scene unapred isplaniramo držale su nas u stanju stalne koncentracije. Međutim, zahvaljujući spontanosti, nebrojenim sinhronicitetima i domišljatosti ekipe uspeli smo da iznedrimo neočekivano dobra rešenja. Otvorenost ka improvizaciji, međusobnom slušanju, uz izbegavanje učauravanja prethodnim konstrukcijama kadrova, donela nam je svežinu i autentičnost. Istakao bih visprenost direktora fotografije koji je maestralno u datim okolnostima uspeo da održi pažnju i zabeleži ono o čemu smo pričali, a i više od toga.

GLAS: Ko je na Vas formativno uticao u svijetu filma i šta Vas je privuklo u taj izazovni svijet režije?

ŽIVANOVIĆ: Najviše su na mene uticali Andrej Tarkovski, Mikelanđelo Antonioni, Dejvid Linč i Ingmar Bergman, uglavnom autorski film i arthaus. Završio sam Fakultet informacionih tehnologija, odsek za IT, i dugo radio u korporativnom okruženju, koje mi je dalo mnogo, ali me i iscrpljivalo hladnoćom, bezdušnošću i materijalizmom. Knjige, muzika, ljubav prema filmu i umetnosti usmerile su me ka studijama, a pre svega ka samospoznaji i unutrašnjim promenama. Verujem da profesije i titule same po sebi nemaju vrednost, ali mogu biti putokaz i alat da se učini dobro. Živimo u svetu pohlepe, u kome ni dečji život nema cenu, pa je jedino što nam preostaje - rad na sebi, širenje dobra kroz sopstveni primer i vera da će doći nešto smislenije.

GLAS: Moramo pomenuti Vaše kratke filmove "Satakan", "Nada" i "Granice poimanja" koji su odlično primljeni na festivalima. Iako su tematski vrlo različiti, u "Indeksu" motiv je jasan. Kako birate teme - pronalazite li Vi njih ili one Vas?

ŽIVANOVIĆ: Moj stvaralački proces prožet je psihologijom, sociologijom, muzikom, duhovnošću, mistikom i životnim iskustvima. Film je za mene umetnost koja omogućava sveobuhvatno izražavanje unutrašnjeg stanja, objedinjavanje svih umetnosti, prikazivanje metafizičkih slojeva i unutrašnjih transformacija. Potreba da iznesem sopstveni način rezonovanja, iskustva preispitivanja i spoznaja, kao i pitanja koja nas svakodnevno prate na suštinskom nivou - to su glavni pokretači mog stvaralaštva.

GLAS: Čime se bavite kada niste u žiži umjetničkih dešavanja, odnosno gdje nalazite predah od svijeta sedme umjetnosti?

ŽIVANOVIĆ: Trenutno sam potpuno posvećen filmu. Ako Bog da, nastavio bih studije - master, nakon toga možda i doktorske. Međutim, izlišno je pričati o studijama u tekućem trenutku, u kom se svi nalazimo na ivici i borimo za osnovnu egzistenciju i život. Ceo svet je izgubio kompas i krenuo u sunovrat zarad materijalnih interesa. Širom Evrope svedoci smo hapšenja i optužbi za terorizam, kao i pretnji višegodišnjim zatvorom ljudima koji mole da se deca ne ubijaju. Trenutna represija u zemlji i pomerena granica dozvoljenog, koja se, nažalost, sve više gubi, dovodi nas u strepnju da se nevina krv ne prolije opet, naravno zarad sličnih interesa. Bog sve vidi i hod putem istine je jedini pravi. Stoga verujem da ova borba ima utemeljenje i snagu koja je iznad niskosti kojima se pokušava ugušiti svačija težnja za slobodom i pravednošću. Ljudi koje volim su deo mog svakodnevnog života i sa njima provodim slobodno vreme. Što se tiče hobija, oprobao bih se više u sviranju, vajanju i slikarstvu. Sport je bio važan deo mog odrastanja, ali kako je postao biznis, sve se više udaljavamo. Svakako, trenutno imamo daleko preča posla o kojima treba misliti i pre svega delati…

PLANOVI

GLAS: Na čemu trenutno radite i kakvi su Vam dalji planovi?

ŽIVANOVIĆ: Trenutno sam fokusiran na završetak "Indeksa" i svi naporno radimo na tome iako novonastale situacije otvaraju prostor za nastavke. Teško je govoriti o daljim planovima, jer ne znamo ni današnji dan šta donosi. Što se tiče sveta filma, da imam sredstva koja su nerealna za ovo podneblje, režirao bih seriju po romanu Stivena Kinga "Mračna kula".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.