Величанствени живот у објективу камере

ПАРИЗ - Било је нешто слободно у вези с њом, личност која се никада није могла укротити. Била је снажно независна у времену, када се то није очекивало од жена.

Овим ријечима се Антонио Монда, умјетнички директор Филмског фестивала у Риму опростио од славне филмске диве Клаудије Кардинале, након вијести о смрти једне од посљедњих икона седме умјетности 20. вијека. Италијански министар културе Александро Ђули изразио је саучешће њеној породици и похвалио љепоту и изузетан таленат који су инспирисали прекретницу италијанске кинематографије.

Славна италијанска глумица, најпознатија по улогама у легендарним филмовима попут "Било једном на Дивљем западу", "Пинк Пантер" и "Леопард", преминула је у 87. години у Паризу. Рођена је у Тунису, родитељи су јој били поријеклом са Сицилије и сматрана је једном од великих европских звијезда шездесетих, а потом је постала глобална филмска дива те један од иконичних симбола 20. вијека.

Каријеру је почела побједом на локалном такмичењу за љепоту, након чега добија понуде за филм, што је одбијала желећи да постане учитељица, али је на наговор родитеља прихватила понуде. Оно што је почело као бајка постала је ноћна мора, пошто је са 19 година била силована од стране филмског продуцента, због чега је остала трудна.

Са мало могућности у то вријеме, донијела је тешку одлуку да одгаја сина Патрика и покуша да заради за живот и стекне независност од филма, иако никада није жељела да глуми у филмовима. Како би избјегла скандал, потписала је уговор са продуцентом Францом Кристалдијем, који јој је савјетовао да дјечака представи као млађег брата. Са Кристалдијем, који је касније постао и њен супруг, остала је у пословном односу готово двије деценије, до развода 1975. године.

- Урадила сам то за њега, за Патрика, дијете које сам жељела задржати упркос околностима и огромном скандалу - рекла је за француски дневник "Монд" 2017. године.

Након рођења дјетета није било освртања, јер је талентована глумица била увучена у златно доба италијанске кинематографије, иако је знала само понеку ријеч тог језика, говорећи француски, арапски и сицилијански дијалект својих родитеља. Њена прва прилика догодила се 1958. године с филмом "Гоха" са Омаром Шарифом у главној улози, а након тога је експлодирала на екранима, добијајући улоге једну за другом у више италијанских филмова попут "Дјевојка с кофером", "Роко и његова браћа...

- Била сам веома млада, стидљива, чедна, готово дивља. И без икакве жеље да се експонирам на филмским сетовима, али сам са 20 година постала јунакиња бајке, симбол земље чији сам језик једва говорила - написала је у својој аутобиографији "Моје звијезде" из 2005. године.

Њен глас је морао бити синхронизован на италијански све док није глумила у Фелинијевом филму "8 1/2", који је освојио "Оскара" 1963. године, када је звијезда филма инсистирала на томе да користи свој властити глас. Исте године снимила је "Леопард" Луке Висконтија, након чега је дефинитивно постала глобално позната умјетница. У поменутом интервјуу за "Монд" Кардинале се присјетила како је било снимати филмове један за другим са Висконтијем и Фелинијем и често се кретати између два сета.

- Висконти је био прецизан и педантан, разговарао је са мном на француском и желио је да имам дугу смеђу косу. Фелини је био хаотичан и није имао сценарио, разговарао је са мном на италијанском, ошишао ми косу и офарбао је у плаво. То су била два најважнија филма у мом животу - рекла је Кардинале.

Славни италијански књижевник Алберто Моравија желио ју је тада за улогу у адаптацији његовог романа "Равнодушност", посветивши јој књигу и видећи је као највећу звијезду свог времена.

- Када се осмијехне, њене очи се претворе у двије црне рупе, које сијају нечим несташним, дивљим, интензивним, јужњачким - написао је Моравија. У Холивуд се 1963. године пробила филмом "Ружичасти пантер", славног режисера Блејка Едвардса, што ју је довело до рада у филмовима попут "Професионалци", "Завој преко очију", "Не стварај таласе" и "Пакао с херојима", у којима је глумила са Џоном Вејном, Ритом Хејворт, Бертом Ланкастером и Тонијем Кертисом.

- Најбољи комплимент који сам икада добила био је од глумца Давида Нивена током снимања филма "Пинк Пантер". Рекао је: "Клаудија, уз шпагете, ти си највећи италијански проналазак - рекла је Кардинале.

Једна од њених најпознатијих улога је удовице Џил Мекбејн у филму Серђа Леонеа "Било једном на Дивљем западу" из 1968. године, филму који многи критичари и филмски историчари сматрају највећим вестерном икад снимљеним и једним од највећих филмова свих времена. Глумећи бившу проститутку и удовицу с границе која се бори да заштити своју земљу од немилосрдне жељезничке компаније, Кардинале је пружила надахнуто и ватрено извођење, доносећи снажну сексепилност и сирови гламур у сурови мушки свијет Леоновог филма.

Освојила је награде за свој рад у филмовима "Дан сове" и "Кларета", али њена каријера је нагло опала средином седамдесетих, након што се растала од Кристалдија због везе са режисером Паскалом Сквитеријем. Љут што је остављен због другог мушкарца, Кристалди, који је строго контролисао њену каријеру, притискао је пријатеље и сараднике у италијанској филмској индустрији да је изопште.

- Био је то врло деликатан тренутак. Била сам велика звијезда која је открила да нема новца на банковном рачуну - рекла је Кардинале о том периоду.

Франко Зефирели јој је на крају прискочио у помоћ, додијеливши јој улогу у телевизијској мини-серији "Исус из Назарета" из 1977. године, гдје је глумила прељубницу. Након тога је наставила да ради с другим европским редитељима, на филмовима попут "Дјевојка у Аустралији", "Убица", "Корлеоне", "Бијег у Атину", "Легенда о француском краљу", "Браћа по крви" и другима. Такође је добила похвале за свој рад у филму њемачког филмаџије Вернера Херцога "Фицерџералдо".

Иако је довођена у везу са колегама попут Алена Делона, Стива Меквина и Марчела Мастројанија рекла је да је њена једина љубав био плавооки напуљски режисер Сквитери, отац њене кћерке Клаудије, с којим је радила на серији филмова током четири деценије, све до његове смрти 2017. године.

До времена свог посљедњег филма "Острво опроштаја" из 2022. године Кардинале је сакупила више од 150 радова који обухватају филмове, ТВ серије, документарце и кратке филмове.

- Живјела сам више од 150 живота, проститутка, светица, романтичарка, свака врста жене и дивно је имати ову прилику да промијениш себе - рекла је глумица.

Такође је била активна феминисткиња, велики противник естетске хирургије и УНЕСКО-ов амбасадор добре воље за одбрану женских права од 2000. Године 2002. освојила је "Златног лава" за каријеру у Венецији и почасног "Златног медвједа" на Берлиналеу. Године 2008. Кардинале је одликована Легијом части у својој усвојеној домовини Француској, гдје је живјела у посљедњим деценијама живота. Године 2017. њена плесна слика, са фотографије снимљене на крову једне римске куће 1959. године красила је службени плакат 70. Филмског фестивала у Кану.

Музика

Мање је познато да је италијанска дива имала кратку каријеру диско пјевачице током седамдесетих, објављујући пјесме као што су "Love Affair" и "Syn... I Love You", које су биле мањи хитови у Европи и Јапану.

Такође се појавила на унутрашњој страни преклопне омотнице раних издања легендарног албума Боба Дилана "Blonde On Blonde" из 1966 (била је његов обожавалац) и изазвала је велику пометњу када је носила мини сукњу на састанку са папом 1967. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.