У београдској ''Комбанк Дворани'' одржана свечана премијера филма "Име народа"

Главни глумци и већина оних пратећих у овом остварењу прошетали су кроз хол Дворане, позирали пред фоторепортерима, понеки се сликали и са фановима, стварала се једна атмосфера које је публика увијек жељна, да је култура поново на завидном нивоу.

Пројекција филма у организацији дистрибутерске куће МегаЦом филм протекла је наравно по свим стандардима и мјерама заштите против пандемије, прије свега поштујући дистанцу и ограничен број посјетилаца до 500 особа.

Послије толиких путовања по домаћим фестивалима, остварење "Име народа" креће у редован биоскопски живот, и сада је на удару реакција гледалаца и стручне јавности, мада је већ добио награду публике "Горки лист" на Фестивалу европског филма Палић који је и отворио, а и глумачке награде су освојили Андрија Кузмановић и Ања Павићевић на "Филмским сусретима" у Нишу.

Остварење је отворило и традиционални 13. Лесковачки интернационални фестивал филмске режије ЛИФФЕ, али у Београд филм није долазио све до синоћ први пут.

Радња епске приче протеже се на неколико деценија, гдје се прати судбина чувеног Свезотара Милетића, поилитичара, адвоката, новинара, уредника и оснивача листа "Застава", чија је ћерка Милица наставила његову жестоку и напорну борбу против власти, које су га лишиле слободе, и то је једино што су и могли да му ураде, а иначе су желели да призна своју наводну кривицу.

Љубомир Бандовић тумачи Милетића веома аутотитативно, скоро доминантно, и филм ће остати упамћен као прва главна улога на великом екрану овог глумца, што је заиста несхватљиво да до сада у тако богатој каријери нико од филмских или ТВ редитеља нису му додјелили водеће роле, осим скоро главне у ратном делу "Заспанка за војнике" Предрага Гаге Антонијевића.

Бандовићев Милетић је права увјерљива громада, срчан, душеван, емотиван, јако везан за своју породицу, жену Олгу и ћерку, и радња иде својим током, док се не деси изненадно прилично неосновано хапшење овог великог ума, бившег градоначелника Новог Сада.

Од тог тренутка фокус радње се пребацује на ћерку, која уз мајку наставља да води "Заставу" и притом и сама креће да влада писањем, новинарским занатом.

Прва половина филма, који иначе траје скоро два и по сата, можда не успјева до краја да освоји гледалиште, радња се одвија доста тромо, и подсјећа на рутинске ТВ драме какве су се снимале редовно на РТС-у и приказивале понедјељком, или као да су ти нагли временски скокови и токови више примјерени ТВ серији него цјелоевечерњем биоскопском остварењу.

Динамика се онда појачава у другом поглављу, када до изражаја долази лик Јаше Томића у изврсном тумачењу Андрије Кузмановића, рола какву није имао до сада, и носи је веома упечатљиво, са пуно страсти и моћне трансформације.

Тежиште драмске приче је преокренуто ка ћерки Милици, у тумачењу дебитанта на филму, млада нада Ања Павићевић.

Колико год била симпатична са бескрајно шармантним осмехом, једноставно ова врста улоге јој је дошла прерано, јер нема довољно искуства да изнесе тако храбар и комплексан лик, мада је уз себе имала врхунске глумачке партнере.

Увијек је дивно изнова виђати великог Жарка Лаушевића на филмском платну, а овдје је скроз бесмртан са улогом Јована Јовановића Змаја, и само постојање овог умјетника у било ком кадру, свакако је празник за душу.

Простора су добили још Катарина Жутић, у одраслим поодмаклим данима ћерке Милице, удате Томић, која је истина сасвим другачија од свих улога до сада, смирена, сведена.

Од већих улога ту је само још Радован Раша Вујовић, који опробану матрицу упорно понавља, користећи сличне односе са колегама, свакако виђене у серијама које непрестано снима (Краљ Петар Први, Корени, Сенке над Балканом).

Ана Франић као супруга Олга на жалост остала је драматуршки на нивоу крокија, занимљиве скице и идејне тачке, која се на томе и завршила, штета за такав пропуст од великог талента.

Проблем је управо у томе што поједини глумци тако и не долазе до изражаја, већ као да су само статисти са задатком, тек да представљају "сценографију", да се задовољи форма, али не и суштина.

Тако је доста њих на великом платну из глумачког света више прозујило и пројездило кроз светлости позорнице (Никола Ристановски, Игор Бенчина, Милутин Мима Караџић, Драган Петровић Пеле, Арпад Месарош, Јован Ристовски, Павле Менсур, Иван Бекјарев) без нарочито примјетног задржавања.

Пројекат са толико ликова више је идеалан за озбиљну ТВ серију која ће градити постепено главни лик уз све своје проблеме, превирања, хапшења, коме није могао бити сломљен дух, нада ни љубав према свом народу и својој породици.

Можда ће на тај начин многе ствари бити јасније, ако се филм претвори у ТВ серију, дакле неће се журити, и на миру ће се аутори посветити свим ликовима, новим и старим, а на малом екрану могу да сви карактери развуку у тим серијалима, гдје понекад има вишка.

Послије комедије "Викенд са ћалетом", лагано се захухтава биоскопска сезона у Београду, и поред тешке ситуације, те свакако је потребно поздравити и похвалити интензитет и у таквим околностима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.