Свијет се опрашта од легендарног глумца Џина Хекмана

ЛОС АНЂЕЛЕС- Губитак великог умјетника увијек је разлог и за жалост и за славље. Џин Хекман је био сјајан глумац, инспиративан и величанствен у свом раду и сложености. Жалим за његовим губитком и славим његово постојање и допринос.

Овим ријечима се режисер Френис Форд Копола опростио од глумца са којим је снимио ремек-дјело "Прислушкивање", легендарне холивудске звијезде и оскаровца Џина Хекмана. Наиме, славни глумац и његова супруга Бетси Аракава пронађени су мртви у својој кући у граду Санта Феу Њу Мексику у сриједу увече.Пар, који је био у браку од 1991. године, пронађен је поред свог мртвог пса, а шериф округа Санта Фе Адан Мендоза није навео узрок смрти, наводећи само да не постоје трагови насиља. Троструки добитник "Оскара" напунио је 95 година крајем јануара. Посљедње двије деценије живио је далеко од очију јавности, јер није глумио од 2004. године, када се повукао из свијета филма и живио са другом супругом у Санте Феу далеко од Холивуда.

Друштвене мреже су преплављене порукама опраштања, како његових поштовалаца, тако и славних личности.

"Никад неће бити другог глумца попут њега. Апсолутни гигант филма". "Трагичне вијести о смрти легендарног глумца. Никада нисам пропустио филм у којем је глумио. И толико сам их гледао изнова и изнова. Одабрао је сјајне сценарије и дао још боља извођења. Комедију, акцију, драму урадио је све. Једна ера је завршила. Почивај у миру", само је дио порука које су пропратиле трагичну вијест.

Као глумац први пут је био у центру пажње када је 1967. глумио у филму "Бони и Клајд",а потом је глумио у низу омиљених филмова као што су "Супермен", "Француска веза", "Прислушкивање" и бројним другим ролама који су га претворили у глобалну звијезду и једног од најцјењенијих глумаца у Холивуду. Припадник такозване линије личности у глуми у већини својих филмова глумио је углавном самог себе, без великих методских улажења у карактере, али је резултат сваки пут био фасцинантан, без обзира на жанровску форму филмова.

Као млад глумац није имао продорне плаве очи или исклесану вилицу као Ворен Бити или Роберт Редфорд, али његов пут до холивудске легенде започео је као карактерни глумац, који може одглумити све. Неко ко је познавао свој занат до савршенстваи неко ко је сваки филм с лакоћом прилагођавао самом себи. Када сте жељели да глумац игра неког страшног, способног да буде и свиреп и насилан, напет и емотиван, опасан или симпатичанЏин Хекман је био тај глумац. Режисер Алан Паркер са којим је сарађивао у филму "Мисисипи у пламену" дефинисао је Хекмана као филмског глумца економичног и ефикасног.

- Бриљантност Џина Хекмана је у томе што може да гледа сцену и да може да пресијече оно што је неопходно и то чини са изузетном економичности, он је суштински филмски глумац. Никада није упадљив , али је увијек у праву - рекао је Паркер.

Рођен је као Јуџин Ален Хекман у Сан Бернардину (Калифорнија), од оца Јуџина Езре Хекмана и мајке Лајде Греј. Родитељи су се развели док је још био дјечак па се често селио, док на крају није доспио у Данвил (Илиној), гдје је живио са својом баком Битрис. Мајка му је настрадала у пожару 1962. године,а са 16 година напушта кућу и придружује се америчким маринцима, гдје је служио три године као радио-оператер. Након одслужења сели се у Њујорк, гдје је радио неколико послова прије него што ће се уписати на Универзитет у Илиноису, гдје са 30 година улази у свијет глуме. Уписује се на Пасадена плејхаус у Калифорнији, гдје је упознао Дастина Хофмана са којим је остао добар пријатељ. Касније се сели у Њујорк, гдје су му били цимери Роберт Дувал и Дастин Хофман.

На почетку је играо неколико представа ван Бродвеја, да би 1964. године добио понуду да игра и на Бродвеју. Послије позоришних представа почиње да игра и на филму. Његов први филм је био "Лилит" у којем је играо са Вореном Битијем. Послије тога игра Бака Бароуа у филму "Бони и Клајд" и за ту улогу добија "Оскара" као најбољи споредни глумац. Другу номинацију добија за драму "Никад нисам пјевао за свог оца" (1970), гдје је играо средовјечног професора колеџа, који се бори да одбаци сјенку свог доминантног, остарјелог оца. Урбани филм о односу оца и сина оптерећен оптужбама и напуштањем, а његов врхунац није пуцњава, већ два мушкарца који окривљују један другог. Годину касније игра полицајаца Попаја Дојла у филму "Француска веза"(1971) режисера Вилијема Фридкина, за кога је награђен "Оскаром" као најбољи главни глумац.

Да буде занимљивије Фридкин је одбацио Хекманакао лош избор за ту улогу, а двојица полицајаца консултанта на чијем је стварном случају заснован филм мислили су да је потпуно погријешио. Само снимање је било обиљежено сукобима Фидкина и Хекмана, који је мрзио необавезни расизам и нихилизам свог лика.Оно што је Хекман тражио, како је рекао његов колега Рој Шредер, био је начин да Дојла учини човјеком, да од Дојланаправи потпуни лик, а не ужасан стереотип. Фридкинова спремност да дозволи глумцима да импровизују свој дијалог помогла је да Хекман пронађе праву црту карактера и како је продукција одмицала, Попај Дојл постао је непредвидљиви пандурски торнадо са прљавим устима, достојан за "Оскара".

Након ове роле која је била тектонски потрес у Холивуду тог времена, сва су му врата била отворена, што је он користио за невјероватан низ рола од блокбастера попут "Посејдонова авантура""Супермена" и "Супермена 2", полицијских трилера попут "Мисисипи у пламену" и "Уски пролаз" или вестерна попут "Неопроштено"," Џеронимо" и "Брзи и мртви" до комедија попут филма "Краљевски Тененбаумови",спортских драма "Резерве" или трилера "Апсолутна моћ", "Гримизна плима", "Државни непријатељ" и многих других филмова.

На само врхунцу каријере једнако поштован од струке и публике,награђен "Златним глобусом" 2003. године за политичку сатиру "Добродошли у Моспорт",он је2004, на опште изненађење, објавио да је завршио с глумом. Спаковао је своје ствари, отишао из Лос Анђелеса у тишину Новог Мексика и никада се није осврнуо. Неки су у почетку мислили да је шокантна одлука имала везе с његовим браком, али је наводно глума постала превише стресна за његове здравље због проблема са срцем па је у договору са породицом спаковао кофере и отишао из Холивуда у једном правцу.

Он сам је за "Ројтерс" рекао:"Нисам одржао конференцију за штампу на којој бих најавио повлачење, али да, нећу више дјеловати. Речено ми је да то не говорим у посљедњих неколико година, у случају да се појави неки стварно диван филм, али заиста не желим то више радити". Такође у једном од ријетких интервјуа, након пензионисања објаснио је и своју страст за писањем романа.

- Заправо ми се свиђа усамљеност. То је на неки начин слично глуми, али је приватније и осјећам да имам више контроле над оним што покушавам рећи и учинити. Увијек постоји компромис у глуми и на филму, радиш са толико људи и сви имају своје мишљење. Не знам да ми се то више свиђа од глуме, једноставно је другачије. Сматрам да је то опуштајуће и утјешно - рекао је Хекман.

Како је лично тврдио он није изгледао као филмска звијезда на екрану, нити је себе сматрао звијездом, већ само глумцем, човјеком од заната. Има релативно мало интервјуа у његовој каријери и још мање публицитета у стилу славних и богатих. Иза њега су остала два брака, троје дјеце, бројне награде и стотину филмова, од којих сваки није био одличан, али ни у једном од њих нема лошег наступа човјека који је био глумац и ништа више нити мање од тога.

ХАНИБАЛ

Занимљиво је да је крајем осамдесетих Хекман купио права на један чувени криминалистички роман.

Желио је да га адаптира,био је невјероватно филмски написан, а филм му се вртио у глави док га је читао. Говорио је и о режији,а можда чак и игрању централне улоге. Али на молбу породице да одустане због превише насиља одустао је прије него што је завршен први нацрт сценарија. То ће на крају постати "Када јагањци утихну" (1991). Шта је Хекман могао донијети улози Ханибала Лектора можемо само замишљати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.