Свијет се опрашта од Дејвида Линча: Сањар филмске љепоте и лудила

Овим ријечима се холивудски великан Стивен Спилберг опростио од Дејвида Линча, након вијести о смрти легендарног режисера, сценаристе, глумца и музичара у 79. години живота. Спилберг је Линча упознао када је сарађивао са њим на филму "Фабелманови" и навео је да је то био филмски моменат већи од живота.

- Упознао сам Дејвида када је играо Џона Форда у филму "Фабелманови". Један од мојих хероја Дејвид Линч који игра још једног од мојих хероја Џона Форда. Било је то нереално и дјеловало је као сцена из једног од Дејвидових филмова. Свијету ће недостајати тако оригиналан и јединствен глас - написао је Спилберг.

Глумац Кајл Меклахлан, који се прославио у Линчовим филмовима и серији "Твин Пикс", написао је да је Линчу дугује каријеру јер је он у њему видио нешто што ни он није примијетио.

- Оно што сам ја видио у Линчу било је то да је био загонетан и интуитиван човјек са креативним океаном који је избијао у њему. Био је у контакту с нечим до чега бисмо ми остали жељели доћи - рекао је Меклахлан.

Сам Линч је дебитовао као режисер дугометражног филма 1977. године са култним остварењем "Глава за брисање". Овај надреални хорор филм, снимљен уз скроман буџет, привукао је пажњу због своје језиве атмосфере и визуелне симболике поставши један од зачетника америчког независног филма. Његов сљедећи велики успјех био је поменути биографски филм "Човјек слон" (1980), који је освојио осам номинација за "Оскара". Филм је приказао Линчову способност да комбинује емотивну причу с визуелном иновативношћу. Године 1984. режирао је научнофантастични еп "Дина", који је наишао на подијељене критике и комерцијални неуспјех, али и којег се Линч одрицао због касапљења његове визије од стране продуцената Дина де Лаурентиса. Ипак, његов сљедећи филм, "Плави сомот" (1986), постао је преломна тачка у његовој каријери. Овај надреални психолошки трилер истраживао је мрачне тајне америчког предграђа и донио му номинацију за "Оскара" за најбољег режисера кроз јединствену комбинацију мрачне приче, откачених ликова, фантастичне музике и хипнотичке употребе камере.

Ипак, Линч је постигао глобални успјех 1990. године као коаутор и режисер култне телевизијске серије "Твин Пикс". Серија, која је мијешала мистериозне елементе са надреалним хумором,  хорор атмосфером и паранојом малог мјеста у шумама сјеверозапада САД, редефинисала је телевизијски наратив за сва времена. Његова сарадња са Марком Фростом на овом пројекту остала је једно од најпрепознатљивијих достигнућа у поп култури и пројекат који ће у великој мјери дефинисати телевизијску креативну револуцију у сљедеће три деценије, те  у великој мјери обиљежити поп културу на прелазу миленијума.

Свој опус Линч је надограђивао  мелодрамским филмом "Дивљи на срцу" (1990), приквелом "Твин Пикса", филмом "Ватро ходај са мном” (1992), за њега нетипичном, али сјајном драмом "Права прича" (1999), али  ремек- дјелима аутентичне режисерске визије попут филмова "Булевар звијезда"(по многима најбољим филмом 21. вијека) и "Изгубљени аутопут", али и радикалним експериментима попут филма "Инланд Емпире" (2006).

Након снимање треће сезоне серије "Твин Пикс" 2017. године, неке врсте тестаментарног пројекта сопствене ауторске визије, због здравствених проблема са емфиземом плућа након дугогодишње каријере страственог пушача, није снимао, уз ријетка појављивања изван сопствене куће.

Осим као врстан сценариста и режисер, био је и мајстор у раду са глумцима, од Џека Ненса, Џона Харта, Дениса Хопера, преко Лоре Дерн, Николаса Кејџа, Наоми Вотс, Била Пулмена, Сиси Спејсик, до Харија Дин Стентона, Кајла Меклахлана и других, који су се прославили као карактерни глумци у његовим филмовима, увијек су могле чути само ријечи пуне љубави.

Ауторски Линча карактерише надреалистички приступ, односно специфичан аранжман секвенци на граници сна и јаве и које се често преклапају , тако да је тешко раздвојити реалност од иреалног у његовим филмовима. Музика у његовим филмовима је веома пажљиво изабрана и често креирана за сваки кадар у посебном контексту односа слике и звука. Сам Линч је описао своје стваралаштво као интуитивно истраживање нашег "другог ја", наших снова, страховања и предрасуда, која нису очигледна на први поглед, а своју ауторску интуицију дефинисао је као интегрални склоп интелекта и емоције, размишљања и осјећања.

Иако је свој приватни живот држао даље од јавности, био је велики заводник и бројне жене су падале на његову харизматичност и магнетизам. Четири пута се женио, има четворо дјеце, ванбрачну везу са Изабелом Роселини и бројне друге романсе.

Био је номинован за "Оскара" за најбољег редитеља три пута  за "Човјека слона", "Плави сомот" и "Булевар звијезда" и такође је био номинован за најбољи адаптирани сценарио за филм "Човјек слон". Почасну награду је ипак добио тек 2019. године за допринос кинематографији, али сањар филмске љепоте и лудила своје мјесто међу бесмртницима филмске умјетности, освојио је много прије извиканог златног кипића.

Свестран умјетник

Осим што је писао  и режирао филмове Линч је  био глумац,  музичар, сликар и фотограф, остављајући ауторске трагове широм културе двадесетог вијека

Његова хваљена изложба фотографија под називом "Мале приче" имала је своју ексклузивну поставку у Културном центру Београда, а током каријере иза себе је оставио бројне музичке сарадње са музичарима попут Анђела Бадаламентија, Џули Круз, Криса Ајзака, Трента Резнора и бројних других рок и поп звијезда, како кроз заједничке музичке пројекте, тако и кроз видео-спотове и филмску музику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.