Слободан Ћустић: “Доктор Д.” уживање у игри мачке и миша

Са Гораном Марковићем је веома лепо и лако радити, јер он глумцу пушта скоро потпуну слободу на сцени, глумац који има мере може да ужива, јер Горан реагује када глумац претера у изразу. Воли да да глумцу индикацију и онда ужива гледајући како дотични глумац то спроводи, заједно модификујемо и дођемо до лепог резултата.

Рекао је ово у интервјуу “Гласу Српске” српски глумац Слободан Ћустић, који је остварио једну од интересантнијих улога у новој представи “Доктор Д.”, по тексту и у режији Горана Марковића, а која је недавно премијерно изведена на даскама Београдског драмског позоришта.

- Никада нисам премијеру сматрао мерилом квалитета представе. Те ноћи глумац, по ко зна који пут, мисли да је много важан, да су сви срећни што је баш он одиграо то што је одиграо и да нико боље није могао, а за неколико дана сви ће то заборавити, ако остане нека флека са коктела после последњег аплауза, сећање ће дуже трајати - рекао је Ћустић.

* ГЛAС: На који начин сте Ви градили свој лик у овој представи? Колико је битно да глумац лично доживи лик који тумачи и да ли Ви своје ликове доживљавате лично?

ЋУСТИЋ: Који год лик играм, браним га и оправдавам из све снаге, користећи сва расположива средства, зато публика воли моје улоге, тј. мој начин. Играм Бају, газду кафане “Лудница”, у коју долази и главни јунак, окорели националиста (не мрзи никога), који на крају комада одбија могућност да за награду од пет милиона долара изда прогоњеног. Лако је и лепо играти часног човека.

* ГЛAС: Текст говори о питању идентитета и трагању за самим собом. Колико је, према Вашем мишљењу, данас то актуелна тема?

ЋУСТИЋ: Већ годинама тврдим да је одавно све написано, компоновано, насликано. Све што се последњих неколико деценија пише, компонује, слика, само је варијација на задату тему. У овом случају, то трагање за идентитетом је на духовит и циничан начин испричана досадна и непроверена гласина о постојању и немању и скривеним мотивима.

* ГЛAС: Који је по Вама значај приче коју прича “Доктор Д.”?
ЋУСТИЋ: Значај ће за свакога бити другачији. Трудили смо се да отклонимо све из дневнополитичког дешавања, дигнемо на универзални ниво и пустимо публику да ужива у игри мачке и миша - прогоњеног и прогонитеља, шта је ту значајно, нека сваки гледалац одлучи за себе и биће у праву.

* ГЛAС: Каква искуства носите са снимања серије “Цват липе на Балкану”?

ЋУСТИЋ: Искуство са снимања једне веома лепе и озбиљне породичне серије је драгоцено за сваког глумца. Чини ми се да неке моје колеге на таква дешавања гледају као на обичну свакодневну појаву и тако и одиграју улоге у сличним пројектима. Био сам пресрећан са том серијом и улогом Марка Кораћа, улогом која са моје тачке гледишта одговара моралним квалитетима поштених људи који су угрожени профитабилним и политичким карактерним особинама грабљиваца. Са Иваном Стефановићем је био леп и плодоносан рад, бићу срећан ако буде још сарадње са њим.

* ГЛAС: Режирали сте у позоришту Приједор представу “Лари Томпсон - трагедија једне младости” по тексту Душана Ковачевића. Какво је искуство за Вас било радити на том пројекту?
ЋУСТИЋ: Рад у Приједору је дивно искуство, заиста сам изузетно задовољан нашом сарадњом и урађеном представом. Глумци Позоришта Приједор су дивни људи, веома вредни уметници који на један чист и свој начин доживљавају театар, сцену. Тај њихов приступ раду мени веома одговара, због тога бих се увек вратио у Приједор. Желео бих са њима радити Селимовића, Нушића, Шекспира, Стерију, Брешана.

Улоге и режије

* ГЛAС: Радите ли на новим улогама, или планирате још неку режију?

ЋУСТИЋ: Очекујем наставак снимања серије и филма “Бесна кожа” у којој имам задовољство да играм са Миланом Гутовићем, одличан је комичар, веома духовит и апсолутно несебичан колега-партнер пред камером. Тренутно спремам режију Нушићевог “Сумњивог лица” и “Протекције”, наравно - на свој начин и другачије од уобичајеног гледања и играња Нушића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.