Слободан Бода Нинковић: “Чај од јасмина” као позоришна терапија

Дошло је време за неку врсту транзиције у позоришту. Мора тачно да се дефинише како позориште функционише. Ситуација није сјајна, али то много зависи и од људи који желе да се баве тим послом колико ће се њиме бавити. Aко очекујемо само да нам неко створи услове, онда ту неће бити нешто много од посла, али ако се потрудимо, увек постоји начин да се људи организују.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” глумац Слободан Бода Нинковић, публици познат по бројним занимљивим улогама које је остварио на позоришним сценама, филмовима, телевизијским серијама, али и по синхронизацији омиљених цртаних јунака.

* ГЛAС: На сцену Позоришта на Теразијама поставили сте текст “Чај од јасмина” Весне Станковић, гдје сте редитељ, али и глумац. Колико је било захтјевно радити овај комад?

НИНКОВИЋ: Пре бих рекао да сам “Чај од јасмина” приредио за извођење на сцени, а на режирао. Милена Васић, Весна Станковић и ја заједно смо радили на томе. Можда сам у свему томе био најгласнији и најупорнији, али могу да кажем да је то наш заједнички пројекат. Нас троје играмо у једној пријатној, свакодневној причи. Реч је о човеку који ради као ноћни чувар у психијатријској клиници “Лаза Лазаревић”, у којој је видео све и свашта и пожелео је да и он нешто уради. Помислио је да је стекао довољно знања да би могао да помогне људима, па је отворио дневну праксу, где искључиво третира случајеве дама - каже Нинковић.

* ГЛAС: Због чега се сте одлучили да текст Весне Станковић поставите на позоришну сцену?

НИНКОВИЋ: Уопште нисам много размишљао јер је текст изузетно духовит. Првобитно је требало да буде осам женских ликова, али би то потрајало пошто је потребно да свака од њих има неки почетак и крај у представи. Оставили смо шест женских ликова. Више ствари је пресудило да направимо ову представу. Прво што је текст изузетно питак и има коментаре свакодневних догађања, али на један прави начин. И оно што је још битније, нажалост у нашој драматургији, али и светској нема много женских ликова. Ово је била прилика да Милена и Весна добију шансу да покажу свој изузетан таленат што су на премијери и урадиле. Ретка је прилика да глумце добију овакву шансу, а Весна и Милена су то врло лепо искористиле.

* ГЛAС: Шта је срж лика који тумачите у новој представи?

НИНКОВИЋ: Нисам до сада радио ову форму представе, односно кабаретску форму која подразумева и интеракцију са публиком, што ми веома прија. У представи и певамо, што ми се такође свиђа. Лик који играм, Милоје Стојић, је човек који има све карактеристике нашег обичног човека. Он има жељу да постигне нешто, жели да помогне, није потпуно обучен за то, па чак иде преко својих могућности у тим намерама. То се на крају заврши мање-више успешно, али он је задовољан јер је пробао да испуни своју жељу.

* ГЛAС: Јесте ли задовољни реакцијама публике на премијери?

НИНКОВИЋ: Сала је била препуна на претпремијери и премијери, а мислим да ће тек сада представа да заживи. Ово је нека врста новог односа, бар што се тиче српског позоришта, јер нам је Позориште на Теразијама уступило простор и техничке капацитете, а ми смо суфинансијери. Представа је настала на опште задовољство, а пошто је реч о мањој форми, омогућиће нам да са њом путујемо што више до публике која нема прилику да често гледа овакве позоришне форме.

“Свирано де Бержерак”

* ГЛAС: Које нове улоге спремате у позоришту?

НИНКОВИЋ: Направио сам паузу у позоришту од 2005. до 2010. године. Прошле године сам имао нову улогу у представи “Живот у тесним ципелама” у “Звездара театру”. Недавно сам у Београдском драмском позоришту имао премијеру са представом “Доктор Д.” Горана Марковића. Са колегиницом Миленом Васић почео сам пробе за представу “Свирано де Бержерак” Игора Бојовића у Позоришту “Пуж”, која ће бити премијерно изведена 22. априла. Играм насловну улогу у овој представи коју режира Југ Радивојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.