Сјећање на великана српског глумишта Јосифа Татића: Глумац до коске
БЕОГРАД - Трудим се да будем срећан, напорно је, али понекад успевам. Јер, у околностима у којима живимо, и мени је потребно средство за смирење - зато пијем воду искључиво са вином, говорио је славни српски глумац Јосиф Татић, који је преминуо на данашњи дан прије десет година, а иза којег су остали ликови из филмова и серија које и данас многи радо изнова гледају.
Татић је одиграо више од 70 улога, како на филму и у серијама, тако и у позоришту, а остварења у којима је глумио су нека од најпознатијих и највољенијих када је ријеч о домаћој продукцији.
“Последњи круг у Монци”, “Лавиринт”, “Бело одело”, “Професионалац”, “Балкан експрес”, “Бал на води”, “Византијско плаво”, “Три карте за Холивуд”, “Специјално васпитање” само су неки од филмова у којима је глумио. Упечатљиве улоге Божидара Солдатовића Јатаганца у “Бољем животу” и Танасија Виторовића (Талета Суровог) у серији “Грлом у јагоде”, Слободана Михајловића у представи “Шовинистичка фарса” нешто су због чега остаје посебно запамћен.
Рођен је у глумачкој породици, а живот га је одвео на исти пут као и његове родитеље. Глуму је студирао у класи професора Косте Вујића на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1986. године био је стални члан Југословенског драмског позоришта, гдје је одиграо улоге у представама као што су “Кад су цветале тикве” (1969), “Дундо Мароје” (1976), “Балкански шпијун” (1983), “Буре барута” (1995), “Хадерсфилд” (2005).
Глумио је у Звездара театру, Народном позоришту у Београду, те у Српском народном позоришту у Новом Саду.
- Ја сам поштовао своје принципе, а основни је да сам глумац. Глумац до коске. Нисам ништа пропустио у животу тиме што сам играо само оно што ми је понуђено. Никада нисам прижељкивао неке посебне улоге. Једнако ми је стало и до познатих ликова из позоришног света и до малих и мање познатих комада. Ја сам им увек позајмљивао себе и увлачио се у њихова одела, у њихове животе. То је дупло везано - казао је он у једном разговору за “Вечерње новости” 1992. године.
Био је аутентична појава у српском глумишту, често намрштен човјек снажног гласа, велики боем (по причама колега) и човјек који није волио да даје интервјуе, сматрајући их нужним злом.
- Не волим разговоре за новине. Није то само зато што сам се зарекао. Ни пре тога нисам имао шта рећи, а да то буде занимљиво, да се то “штиво” гута по новинама - казао је у једном разговору са новинаром Слободаном Штерићем 1987. године.
Татић је преминуо изненада 2013. године у Београду, гдје је сахрањен у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
