Сјећање на шпанског режисера Луиса Буњуела: Провокативни предводник филмске авангарде и маг надреализма

Од његовог рођења, овог 22. фебруара обиљежено је 120 година, а с њим се прије више од вијека родио и један инспиративан и значајан начин стварања, којим је заувијек утиснуо печат своје камере у свјетску кинематографију.

Луис Буњуел испитивао и критиковао различите друштвене конвенције и идеологије,  приказивао је овај свијет као најгори од свих могућих свјетова, критиковао је лицемјерје религије и лица буржоазије, истовремено на презрен и хумористичан начин. Реалност му је била сан, испуњен апсурдом, мрачним хумором и провокативношћу.

- Постоји неколико редитеља који имају заиста идиосинкратичан рукопис и који је препознатљив готово одмах. Параџанов, Тарковски, Форд од старијих, можда Вес Андерсон од млађих, али Буњуел свакако спада у овај списак. Иако му је каријера трајала скоро шездесет година а стил претрпео турбулентне промене, рукопис је остао исти - казао је за “Глас Српске” осврћући се на Буњуелов начин стварања, професор Факултета драмских уметности у Београду Александар С. Јанковић.

Међу његовим најпознатијим филмовима су “Андалузијски пас”, “Златно доба”, “Тристана”, “Дискретни шарм буржоазије”, “Љепотица дана” и “Анђео уништења”.

- У историјском смислу, као део филмских читанки, вазда треба да буде слављен и памћен као један од очева надреализма уз Салвадора Далија, када је Париз био недвосмислени центар света када је уметност у питању. Најбоље је консултовати филм Вудија Алена “Поноћ у Паризу”. Значајни су филмови “Андалузијски пас” и “Златно доба”. Такође, мислим да се његова позна фаза са филмовима “Дискретни шарм буржоазије” или “Анђео уништења” изврсно уклопио у епоху прогресивне леве мисли средине шездесетих и почетка седамдесетих - додаје Јанковић.

Сматра да је стил Луиса Буњуела нешто што је не само оставило велики траг у свјетском филму, већ и даље треба то да чини.

- Он је део имагинарне школске читанке светског филма за први разред. Значајан је за основе филмске уметности у сваком смислу, од самих почетака до самог краја. Филмови неких редитеља лоше старе са временом, попут позног Фелинија или Висконтија, међутим Буњуел је као неко скупо шпанско бодегас вино - закључује Јанковић.

Професор на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци Зоран Ђерић за “Глас Српске” наглашава да је Буњуелов значај огроман, јер је управо он у свјетску кинематографију унио дух дадаизма и надреализма.

- Буњуел је био први, тим је његова улога већа, који је у филм унео снове и иронију, метафоре и поезију. Може се слободно речи да је Буњуел био и остао песник филма, са наглашеном авангардном цртом. Од филмова, најзначајнији су први, “Андалузијски пас” и “Златно доба”, у духу ове поетике су и “Анђео уништења” и “Фантом слободе” - рекао је Ђерић.

Буњуелова остварења су и деценијама након настанка и данас актуелна и гледана и цијењена.

- Већина његових филмова и данас се гледа са подједнаким узбуђењем, будући да су у њима ониричке слике које интригирају, изненађују оригиналношћу и снагом која не јењава деценијама - казао је Ђерић.

Био је провокативан и јединствен предводник авангарде и маг надреализма.

- Буњуел је један од контроверзнијих редитеља, чак и највише због оне чувене секвенце сјечења ока. Пролазио је кроз разне моменте у свом умјетничком развоју, везане за надреалистичку фазу када је направио филм “Андалузијски пас”, у којем је поменута сцена сјечења ока. У његовим филмовима је присутна снажна критика католичке цркве. Дакле, уопштено, Буњуел је у ствари један од од најконтроверзнијих редитеља у другој половини двадесетог вијека - навео је за “Глас Српске” професор на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци Горан Дујаковић издвојивши поједине сегменте у Буњуеловом начину рада и приступу стварања филма.

“Андалузијски пас” (1929)

Прво Буњуелово остварење је краткометражни нијеми студентски филм “Андалузијски пас”. Буњуел је филм урадио заједно са умјетником Салвадором Далијем, а сам наратив базиран је на два различита сна њих двојице. Временска одредница не постоји, а како је сам Буњуел наглашавао, све приказано су симболи, несвјесно и онострано ван контроле морала, разума и естетике.

“Заборављени” (1950)

Премијерно приказан у Мексику 9. децембра 1950. године, филм “Заборављени” данас се сматра ремек-дјелом латино-америчке кинематографије. На сценарију с Буњуелом радио је Луис Аклориза.

Главне теме којима се бавио су суровост живота личности на маргинама друштва, окрутност и песимистички приказ свијета.

Филм је награђен на Канском фестивалу.

“Назарећанин” (1959)

Филм “Назарећанин” такође је награђен на Канском фестивалу, а сценарио су писали Буњуел и Хулио Алехандро.

У овом остварењу Буњуел се више бавио религијом, моралом и питањима везаним за кривицу и злочин.

Андреј Тарковски је издвојио “Назарећанина” као један од десет омиљених филмова.

“Виридиана” (1961)

Радња филма “Виридиана” инспирисана је дјелом “Халма” Бенита Переза Галдоса, а филм је добио “Златну палму” у Кану, уз остварење “Тхе Лонг Абсенце” Анрија Колпија.

Буњуел се у овом филму прожетом филозофијом, бавио питањима јавног морала, критиковао цркву, вјерске догме и лицемјерје. Филм је био цензурисан и назван увредом за хришћанство.

“Љепотица дана” (1967)

Рађен на основу романа Жозефа Кесела, филм “Љепотица дана” је прича о младој жени која се током дана бави проституцијом. У овом филму присутно је изражено поигравање са преплитањем маште и стварности.

Филм је освојио “Златног лава” на фестивалу у Венецији.

С Буњуелом на сценарију је радио Жан-Клод Каријер.

“Анђео уништења” (1962)

Сатиричко остварење, филм “Анђео уништења” бавио се критиком и тајнама аристократије. Радња филма смјештена је у вилу, из које гости, након завршетка забаве не могу да изађу, што представља и саму затвореност и скучен поглед ликова за свијет око њих.

У бескрајној забави откривена су лица и наличја владајуће класе и њихове тајне.

“Тристана” (1970)

Филм “Тристана” базиран је на истоименом роману аутора Бенита Переза Галдоса из 1892. године. “Тристана” је прича о дјевојци која покушава да се ослободи окова друштва који ју коче. Представља приказ великих противрјечности, неуспјеха и притиска друштва које ломи свакога ко не игра по правилима.

На сценарију овог филма такође је радио и Хулио Алехандро.

“Дискретни шарм буржоазије” (1972)

Остварење “Дискретни шарм буржоазије” је још један филм на чијем сценарију су радили Буњуел и Жан-Клод Каријер. Бизарна прича, са много перипетија, прати групу пријатеља из високог друштва, којима се сваки покушај уговарања састанка изјалови. Међу мотивима су учмалост, једноличност и монотонија свакодневице и испразност њихових живота.

Филм је освојио “Оскара” за најбоље страно остварење.

“Фантом слободе” (1974)

Уз “Дискретни шарм буржоазије” и “Млијечни пут”, филм “Фантом слободе” је дио трилогије о трагању за истином. Радња није линеарна (као и у већини његових филмова), а Буњуел се и у овом филму поиграва питањима морала и стварности, сатиром и апсурдним ситуацијама.

И на овом филму Буњуел је сарађивао са Жан-Клодом Каријером.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.