Седам филмова српских аутора у такмичарском програму Белдокса

Танјуг
Детаљ са прошлогодишњег Белдокс фестивала
Foto: beldocs.rs | Детаљ са прошлогодишњег Белдокс фестивала

БЕОГРАД - Седам документарних филмова српских аутора биће представљено у домаћем такмичарском програму 14. Фестивала документарног филма Белдокс, који ће ове године бити одржан од 9. до 16. септембра, саопштено је данас из дирекције манифестације.

Ова остварења надметаће се за награде за најбољи филм, најбољу фотографију и монтажу домаћег такмичарског програма, а њихов спонзор је Филмски центар Србије.

Након свјетске премијере на Фестивалу у Ротердаму и учешћа на фестивалима документарног филма широм света, српску премијеру у оквиру Белдокса имаће филм „Пејзажи отпора” Марте Попиводе.

Ово остварење говори о својеврсном путовању кроз сјећања антифашистичке боркиње и једне од првих партизанки у Србији Соње Вујановић, која је била и међу вођама покрета отпора у Аушвицу.

Одмах после свјетске премијере у такмичарском програму фестивала у Карловим Варима, на Белдокс стижу „Корени” Тее Лукач, сниман у редитељкином родном месту Двору на Уни, који је са шест година напустила због рата.

Како је наведено, међутим, „Корени” нису филм о рату већ о причама које се боре да не буду заборављене: ријеч је о седам различитих група путника, уређених тако да прате животни циклус човјека, од дјетињства до старости и финалног одласка.

Осварење „Сент Клер Цемин, Психа” Светлане Цемин представља интимни портрет вајара постмодернисте Сента Клера Цемина и дубок одраз на стварање његовог ремек-дјела „Психа”.

Овај филм снимљен је у периоду од пет година и одражава процес стварања „Психе” од почетне фазе, у Цеминовом студију у Бруклину, преко завршних радова у Кини и посјете Бразилу одакле потиче, до крајњег одредишта у Кливленду (Охајо).

У филму „Теленовела, сиво у колору” редитељ Филип Мартиновић, рођен у Београду а одрастао у Барселони, поставља себи питање - одакле сам?

У потрази за одговорима, заједно са Етиопљанком Ашом, чија је прошлост компликованија од његове, одлутаће на далека места на којима им се привиђају сцене из шпанских серија.

У „Птици”, дебитантском остварењу српско-америчког редитеља Оливера Ћирића, говори се о животу бостонског уличног забављача Мартија и поставља питање: „Да ли је кловн данас мртав?”

Аутор истражује да ли сврха кловна као извођача одумире и блиједи, и то не само због пандемије корона вируса већ и као грана умјетности уопште.

У филму „Земља” редитељ Марко Шипка прати дневну рутину Смиљке, старице која живи сама на рубу шуме, окружена напуштеним кућама, која се бори да живи од земље и у складу са окружењем.

Из програма Бурнинг Лајтс фестивала Вижнс ду рил у Ниону долази играно-документарни филм „Дида” редитељског пара Корине Швингрубер Илић и Николе Илића, који прати Николу који је напустио Србију да би слиједио своје срце у Швајцарској, па од тада његов живот дијеле две земље и три жене: његова мајка, бака и супруга.

Како његова бака почне да се са све више тешкоћа стара о његовој мајци, одговорност пада на Николу.

Поред овога, у другим програмским цјелинама биће приказано још неколико кратких и дугометражних документарних филмова српских аутора или копродукција српске кинематографије.

У програму „Поветарац” публику очекује кратки документарни филм „Поседим и поћутим ни о чему” Николе Стојановића, у програму „Насловна страна” филм „Помирење” Марије Зидар, реализован у копродукцији Словеније, Србије и Црне Горе, а у програму „Пејзаж” филм „Прокоп” Данила Станимировића.

У селекцији „Специјалне пројекције” биће приказани копродукције „Сава” Метјуа Сомервила, „Вештичји котао” Бранислава Јанкића и филм „Фејт и Бранко“ у режији Кетрин Харт.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана