РЕЦЕНЗИЈА “Time” (2021): Вријеме је најопаснији убица

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Time” (2021): Вријеме је најопаснији убица

У бескрајној производној траци која избацује десетине телевизијских серија на седмичном нивоу широм планете, постоји озбиљна опасност да вам промакну бројна квалитетна остварења, попут британске серије “Time”.

И то би била огромна штета, јер ова мини-серија од три епизоде, иза које стоје продукција Би-Би-Си, искусни сценариста Џими Мекгивен и талентовани режисер Луис Арнолд (“Des”, “Darko Money”, “Broadchurch”) прави је мали драгуљ у хиперпродукцији телевизијских франшиза који плијени у сваком стваралачком сегменту. Једноставна и ефектно написана драмска прича, ненаметљива режија, одлична глумачка изведба и непретенциозна продукцијска амбиција дали су једну од најзанимљивијих серија ове године.

Заплет базиран на причи обичног човјека, наставника књижевности Марка Кобдена (Шон Бин), који због убиства бициклисте током вожње у пијаном стању заврши у злогласном британском затвору Крејгмору, осуђен на четири године робије, не дјелује као материјал за спектакуларни телевизијски производ. И реално гледано, спектакл нисмо добили, нити је неком био циљ да га створи, али јесмо одличну серију из поджанра затворске драме. Базична прича о злочину и казни, просјечног грађанина који због сопственог порока и слабости убије невиног човјека, уништи сопствени живот, растури породицу и заврши на робији у друштву искусних криминалаца, убица, силеџија и дилера, дискретно је изгравирана увјерљивим подзаплетима и ситним сценаристичким украсима, који не ремете главну причу, али јој зато додатно дају на тежини и емоционалности.

Свеједно је да ли су то одлично написани карактери свих ликова или пажљиво употријебљени сценаристички флешбекови, који постепено објашњавају њихове мотиве и дјеловање, резултат је серија која не нуди ништа револуционарно и оригинално у оквиру жанра, али зато има увјерљив почетак, средину и крај, што није баш често у хистеричној телевизијској трци за гледаоцима и наградама великих мрежа. Пратећи испреплетене судбине, два главна лика осуђеника Марка и затворског чувара ветерана Ерика Мекналија (Стивен Грејем), који од прве до треће епизоде иду кроз причу са двије различите путање, једну која води ка искупљењу, и другу која завршава у моралном паду, режисер Арнолд извлачи максимум из Мекгивеновог сценарија и своје ауторске екипе. Чинећи то без радикалних ауторских експеримената, али крајње сигурно и убједљиво, он из режисерске столице својим ансамблом диригује маниром искусног занатлије који зна шта хоће у свакој секунди своје серије и још боље зна шта му је сувишно да искује свој производ до финалне верзије.

И тешко је бити равнодушан према показаном мајсторству којим се у свега три епизоде исприча жељена прича, изграде упечатљиви карактери и држи пажња гледаоца без јефтиних популистичких трикова или бесконачног развлачења епизода и сезона. Огромна предност за оба аутора јесте маестрална глумачка екипа, коју поменути Стивен Грејем и Шон Бин сигурно и вјешто воде, као два искусна вука свог позива, савршено градећи упечатљиве централне ликове, али не крадући простор остатку ансамбла, који кроз низ сјајних минијатура ствара савршену позадинску атмосферу за међуигру водећег тандема. И да одмах отклонимо оправдану сумњу публике, Шон Бин у овој серији остаје жив иако на моменте пожели да буде мртав као у низу других улога, када његов јунак због љубави према доброј капљици упадне у окрутни жрвањ британског казненог система, док с друге стране Грејемов лик Ерик, стуб тог истог система, због љубави према сину заврши као затвореник усљед кршења дужности, којој је служио током 22 године посвећене каријере без мрље.

Начин на који њих двојица пред камером тумаче своје роле јесте школски примјер британске глумачке школе, у којој се занат бруси годинама, али на крају сија као савршени дијамант на екрану или позоришним даскама.

Можда је поджанр затворске драме својом камерношћу ентеријера и заплета сам себи ограничење, можда су велике затворске приче већ испричане у великим филмовима, али у серији “Time” добили смо скромно, ненаметљиво, али крајње убједљиво мало ремек-дјело, како жанра, тако и овогодишње телевизијске продукције.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана