РЕЦЕНЗИЈА “Периферија” (2022): Одметници врлог новог свијета

 Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Периферија” (2022): Одметници врлог новог свијета

Требало је да прође неких 45 година од момента када је Вилијем Гибсон објавио прву приповијетку “Фрагменти холограмске руже”, да би књижевни отац сајбер панка и један од најважнијих књижевника данашњице напокон дочекао адаптацију достојну његовог књижевног угледа и значаја, кроз серију “Периферија”, снимљену по његовом истоименом роману из 2014. године.

У продукцији студија “Амазон”, под креативном надзором тандема Џонатан Нолан и Лиза Џој и по сценарију Сема Смита створена је фантастична прича од осам епизода, гдје је скоро на перфектан начин изведена трансформација једног медија у други, без губљења креативног богатства и кључних карактеристика самог предлошка, уз прецизно профилисану визуелну и идејну надоградњу у екранизацији.

Ауторски тим мудро је ухватио суштински дух Гибсонове прозе која се у мањој или већој мјери креће у водама футуристичког ноар кримића, кроз специфично виђење будућности, која подразумијева постојање двије реалности, физичке и виртуелне, глобалне превласти мултинационалних компанија и неолибералног капитализма те планете на рубу популационог, урбаног, еколошког и енергетског колапса.

У том дистопијском свијету за своје мјесто под сунцем боре се мали криминалци, неприлагођени маргиналци, сајбер каубоји и мноштво сличних губитника, наглашено одметничке осјећајности, који су идеални материјал за сукоб ниске и високе технологије, кључног лајтмотива Гибсонове литературе.

Смит сценаристички слиједи овако постављене идејне обрасце, смјештајући у њихов центар главну јунакињу Флин Фишер, хилибили дјевојку из Апалачи планина из 2030. године, која као гејмерка игара виртуелне стварности сплетом околности изабере страну у сукобу мистериозних корпорација из Лондона из 2090. године, уз додатно дозирање трилерске напетости и адреналинске акције, како би се прилагодио агресивнијом пулсу модерне телевизијске публике.

Вјешта режија Винћенца Наталија и Алрика Рајлија, који хируршки прецизно темпирају приповједачки ритам, не дозволивши са једне стране претјерану интелектуализацију приче, нити са друге њену акциону банализацију, уз фантастичну камеру и сценографију, посебно Лондона будућности, серију претварају у један од занимљивијих доприноса жанру научне фантастике на модерној телевизији.

Можда би крајњи утисак био упечатљивији да је глумица Клои Грејс Мориц, која тумачи главну ролу била на нивоу остатка глумачког ансамбла, али колико год се она трудила, њен карактер остаје у сјени крајње импресивних наступа Гарија Кера, Џеј Џеја Филда, Т'Ние Милер и Луиса Хертума, који из другог плана краду шоу главној хероини.

Ипак, не треба бити претјерано цјепидлака, јер оно што Морицова не успијева изнијети у сваком моменту серије, искусна ауторска екипа рутински поправља гурајући у први план предности, попут увјерљивог наратива, динамичне режије, спектакуларног изгледа и аутентичног виђења жанровских стандарда. Једноставније речено, пропулзивна, маштовита и визуелно заслепљујућа “Периферија” је пожељно освјежење у стриминг сезони подијељеној између мегаломански амбициозних блокбастер франшиза и тешко гледљивих артхаус драма намијењених критичарским жиријима.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана