РЕЦЕНЗИЈА “Ово је наш град”: Мрачне жице Балтимора

Начин на који је он улице овог сјеверноамеричког града, окованог криминалом, корупцијом и насиљем, претворио у визуелну поезију драмског натурализма, упаковану у жанр криминалистичке серије, није само претворио “Одјељење”, а посебно “Жицу” у једну од најхваљенијих серија у историји телевизије, већ је одредио и остатак његове каријере и прихваћености од стране критике и публике.

Ношен блиставим глумачким креацијама, овај, у то вријеме револуционаран приступ, претворио је Сајмона у миљеника критике и донио статус култа код публике, али га и осудио на стално поређење свих његових сљедећих пројеката са серијом која га је прославила. Што је било прилично незахвално, како за њега, тако и за сјајне пројекте попут “Треме”, “Shoe Me Hero” и”The Deuce”, које су биле осуђене на боравак у монументалној сјенци “Жице”.

Са друге стране, повратак у Балтимор очекивано је значио и Сајмонов повратак старој љубави, што се види у свакој реченици његовог новог пројекта “Ово је наш град”, писаног у сарадњи са писцем и сценаристом Џорџом Пелеканосом. Прича базирана на истоименој књизи Џастина Фентона, репортера новина “Балтимор сан”, прати успон и пад Оперативне јединице за праћење оружја полиције Балтимора и њеног заповједника наредника Вејна Џенкинса, који су, сакривени под маском хероја, огрезли у свијет корупције, пљачке, насиља и трговине наркотицима, као мало која законска служба у историји Америке.

Јасно је да је, с обзиром на репутацију аутора, сценарио за свих десет епизода написан на ивици савршенства, мрачније и депресивније атмосфере од “Жице”, савршено пратећи дух времена, јер се у Балтимору у посљедњих двадесет година ништа није поправило, већ је постало много горе. Криминал влада улицама, стопа убистава је у порасту, ефикасност јавних служби постала је слабија, а политичари воде рачуна само о изборном рејтингу, што је идеално стање да људи који би требало да штите закон посрну у блато похлепе и насиља, а да идеалисти заврше немоћни пред стоглавом хидром криминала.

Невезани великим очекивањима продуцената о гледаности, у идеалном формату мини-серије, тандем Сајмон/Пелеканос бриљира градећи нову чудовишну сценаристичку слагалицу Балтимора, града који гута своје становнике попут митског чудовишта Кентаура, не дозвољавајући чак ни најбољима да се извуку из његовог лавиринта.

Огромну помоћ сценаристи добијају од мајсторски сложене глумачке екипе, коју предводи Џон Бернтал, фантастичан у роли наредника Џенкинса, човјека који од идеалистичког почетника за двадесетак година постаје дволично полицијско чудовиште. Надахнути наступ савршено гради портрет човјека слављеног као јунака који пуни статистичке колоне хапшења и запљена оружја, док полако али неминовно постаје опаснији криминалац у униформи који пљачка, уцјењује и малтретира не бирајући жртве и све дубље увлачећи своје потчињене у свијет са оне стране закона. Оно што донекле квари уживање у серији је неуједначена режија Роналда Маркуса Грина, који на моменте бриљира, савршено преносећи тон и атмосферу предлошка, док у другом моменту путем флешбекова и скокова на релацији прошлост-садашњост тоне у одређени степен конфузности наратива. То донекле појачава елемент напетости, хистерије и туробности, које прате силазну моралну путању Џенкинса и његовог одјељења и упорну истрагу федералних служби, али и отежава сналажење у комплексној причи.

Ипак, када се дочепа своје омиљене територије и теме, Сајмон као и увијек даје све од себе, стављајући у први план аутентичност и атмосферу свијета који је његова љубавна опсесија, од првих дана каријере. Наравно, као и у свакој другој правој љубавној причи, и у овој, гдје су главни актери талентован писац и покварени град, бурне драме и наглашених емоција има на претек, па се вишак сентимента према актерима и мањак самоконтроле у причи морају опростити.

Оцјена: 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.