РЕЦЕНЗИЈА: “No Sudden Movie” (2021): Мали играчи у великој игри

Стивен Содерберг свакако је једно од најзанимљивијих ауторских имена од тих независних стваралаца и режисер који сваким новим филмом пажљиво гради властити ауторски рукопис и чува сопствени статус једног од посљедњих интригантних филмаждија у модерном филму. Потпуно је свеједно да ли снима пројекте у експерименталној форми или се креће као у посљедњем остварењу, духовито названом “No Sudden Movie”, ближе класичним жанровским водама, он прави узбудљиве, занимљиве и забавне филмове.

У овом случају он је причу сценаристе Еда Соломона о групи ситних криминалаца из Детроита педесетих, упетљаних у игру великих играча из аутомобилске индустрије, претворио у црнохуморни кримић на трагу неких његових претходних филмова попут “Out Of Sight” (1998) и “The Limex” (1999). У пракси то значи напет и интелигентан заплет, одличну глумачку подјелу, врхунску камеру и сценографију те сигурну режију, која пажљиво балансира темпо од почетка до краја.

Сам филм визуелно и идејно јасан је омаж жанру ноар филма четрдесетих и педесетих, наравно модернизован Содерберговим сатиричним погледом на тековине америчког капиталистичког сна и бројним ненаметљивим референцама на златне дане поп културе прошлог вијека. Ипак, као што смо већ рекли Содерберг режира филмове, а не активистичке памфлете на трагу политичке коректности па ово остварење све елементе његовог ауторског рукописа вјешто комбинује у забаван и узбудљив кримић, пратећи неколико ситних уличних играча, који се нађу упетљани у посао, који превазилази њихову лигу. Курт (Дон Чидл), црни криминалац, који је управо изашао из затвора, покушава да нађе посао којим би зарадио за бјекство из Детроита па прихвата доброплаћену понуду мистериозног посредника Џоунса (Брендон Фрејзер) да се придружи његовој групи кримоса, која треба да осигура крађу докумената у вези  са аутомобилском индустријом. Оно што се чини рутинским и добро плаћеним задатком претвара се у катастрофу, јер током акције Курт убија једног од нових колега неуротичног Чарлија (Киран Калкин), док му се други, остарјели плејбој и коцкар Роналд (Бенисио дел Торо), придружује у спашавању живе главе, на трагу су им двије групе локалних мафијаша, полиција, љубоморне жене и мистериозни бизнисмени који су организовали цијели посао.

Соломонова прича је врхунски сложена крими-игра мачке и миша, хронолошки смјештена у златно доба Америке и коју Содерберг, без обзира на гомилу ликова и вишак приче, прво убједљиво заплиће, а потом и расплиће до крвавог и духовитог финала. Наравно у финишу ствари лијежу на своје мјесто, мање вјешти играчи испадају из игре којој нису дорасли, они из прве лиге не прљају директно руке, али као и увијек купе сву зараду.

Без обзира на то што на моменте имамо осјећај “већ виђеног”, у самој причи о крађи која крене по злу, Содерберг занатски вјешто држи ствари на окупу, а уз маестралну игру, комплетне глумачке екипе он извлачи максимум из предлошка, претварајући нискобуџетни крими-заплет у одличан филм. Колико год поменути заплет на моменте дјелује конфузно, одлично постављени карактери свих ликова, уз несебичну међуигру ансамбла брзо дижу филм изван просјека. Без обзира на то да ли је у питању главни глумачки тандем Дон Чидл-Бенсио дел Торо или споредни чланови поставке, попут Брендона Фјерзера, Реј Љоте, Мета Дејмона, Џоша Хема, Дејвида Харбура, право је уживање гледати мајсторе на дјелу, под вођством режисера који зна шта треба да ради са таквим глумачким величинама на једном мјесту.

Наравно, јасно је да је ово филм који неће опљачкати кино-благајне, купити занатске награде крајем године и потресати јавност својом друштвеном ангажованошћу, али је са друге стране ово чистих 115 минута уживања за све искрене љубитеље седме умјетности.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.