РЕЦЕНЗИЈА Бијели шум (2022): Много приче ни о чему VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА Бијели шум (2022): Много приче ни о чему VIDEO

Након што је емотивном и потресном мелодрамом “Брачна прича” амерички режисер Ноа Баумбах досегао врхунац сопствене ауторске естетике, настале на широком постаљеној формули мијешања образаца независног филма са насљеђем Билија Вајлдера и Вудија Алена, он је одлучио да се ухвати у коштац са екранизацијом књижевног класика “Бијели шум” славног писца Дона Делила.

Сам роман “Бијели шум” бриљантна је и беспоштедна анализа физичког и духовног загађења савременог свијета, те литерарно раскошна слика лажног раја потрошачког друштва преломљена кроз призму узбудљиве и потресне породичне драме, уједно и комплексна књига, незахвална за екранизацију у класичној филмској форми.

Ноа се храбро упустио у тај незахвални режисерски задатак, те адаптирао књигу у сценарио и окупио врхунску глумачку екипу на челу са “кућним” глумцем Адамом Драјвером и својом супругом Гретом Гервиг, како би на екран пренио Делилову беспоштедну сатиру модерне Америке описану као комедија смрти.

Књига има статус ремек-дјела америчке постмодерне књижевности, али филмски резултат, нажалост, остао је “заглављен” на пола пута између великих амбиција и половичних рјешења, као да се аутор уплашио величине изазова који је био пред њим. Поигравајући се јаловим интелектуализмом академских кругова, распадом породице, површним козумеризмом и опсесијом здравим животом, Баумбах је покушао да што вјерније пренесе дух литерарног предлошка сузбијајући свој ауторски потпис, али таква тактика му се на крају поразно обила о главу.

Јунак и наратор романа Џек Гледни (Драјвер) је професор Хитлерових студија на безименом колеџу у малом студентском градићу, прототип либералног интелектуалаца у регановским 80-им,  који је у исто вријеме идол колегама попут Мари Џеј Сискинда (Дон Чидл), док је код куће прототип модерног супруга и оца у складном браку са инструкторком фискултуре Бабет (Гервиг). Они имају четворо деце - Хајнриха, Диниз, Стефи и Вајлдера, од којих је само посљедњи заједнички потомак, док су остала дјеца из претходних бракова супружника. Један несрећни случај, судар камиона и воза са вагонима цистернама, те изливање и кружење отровне материје по ваздуху ће мале пукотине у животима главних јунака учинити провалијама једном када буду морали да оставе сигурност дома и пођу у евакуацију и карантине, што представља други дио романа и филма. У трећем се, пак, након повратка у нормалу, Џек мора суочити са Бабетином зависношћу од илегалних таблета и њеним брачним невјерством, приказним кроз мелодрамску комедију апсурда.

Подијеливши филм у три чина, Баумбах је разбио наративну структуру, без позитивног ефекта на темпо приче. Прије свега због предугачког уводног дијела, обиљеженог вербалним обрачунима главних јунака, у којима се много прича, углавном ни о чему, да би другим дијелом бјекства из града,  филм мало убрзао, али се потом поново вратио јаловој језичкој гимнастици централних ликова у завршном чину који на моменте склизне у бурлеску и мјузикл у сцени плеса у супермаркету, том духовном храму модерне Америке (истина, мора се признати визуелно сјајно режираној сцени уз убитачну музичку пратњу бенда “LCD Spundsystem”).

Глумачка екипа вјешто оживљава своје карактере, камера и монтажа дају максимални допринос, музика Денија Елфмана мајсторски прати слику, али Баумбахов препознатљиви мелодрамски патос на граници трагикомедије, као кључно обиљежје његове режисерске поетике, остао је у другом плану уступајући мјесто амбициозном филмском постмодернизму из друге руке.

Режисер који је каријеру изградио на оригиналним сценаријима, идући од филма до филма константно напријед у свом препознатљивом стилу, одустајањем од сопствених прича упао је у замку ауторске претенциозности снимивши на моменте забавну, али испразну и конфузну књижевну екранизацију, коју не може поправити визуелна раскош, квалитет глумачке екипе и рутински рад техничког дијела продукције.

 

Оцјена 3

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана