РЕЦЕНЗИЈА “Андор” (2022): Слобода или смрт VIDEO

У случају сценаристе и режисера Тонија Гилроја, филм “Ратови звијезда: Одметник 1” претворио се у један од најбољих филмова у 45 година дугој традицији франшизе, док је серија “Андор” успјела не само да надмаши филм већ је разбила жанровске границе и постала једна од најбољих серија године. Његов пројекат рађен за “Дизни плус” стигао је скромно и без великих очекивања базе обожавалаца, за разлику од серија “Књиге Бобе Фета” или “Кеноби”, али је за разлику од њих понудио врхунски производ, који бриљира играјући на властиту креативност, а не површну продају носталгије у модернијем паковању.

Мајсторски написан сценарио, који се бави позадинском причом Касијана Андора (Дијего Луна), једног од кључних ликова у филму “Одметник 1”, и његовим укључењем у побуну против Империје, представља најозбиљнији и најмрачнији материјал у комплетном универзуму “Ратова звијезда”. Балансирајући на магловитој граници шпијунског трилера, ноар кримића, породичне драме и акционе фантазије, радња прати Андора, ситног криминалца и кријумчара, који се у окружењу индустријске планете Ферикс бави својим пословима не заузимајући ничију страну, осим своје. Када се током потраге за давно несталом сестром нађе уплетен у убиство два корпорацијска службеника, Касијан скреће прво пажњу империјалних полицијских служби, а потом и мистериозног организатора побуне Лутена (Стелан Скарсгорд), који му нуди учешће у пљачки новца за плате империјалне војске. Оно што почиње као сплет околности током 12 епизода претвара се у савршену судбинску слагалицу о животу човјека који је од ситног лопова догурао до херојског мученика побуне, спремног на жртвовање властитог живота током крађе нацрта Звијезде смрти дајући прилику побуњеницима за њено уништење у “Новој нади”.

Гилрој вјешто избјегава замку патетике или банализације његове херојске судбине водећи рачуна о сваком нивоу приче, подзаплету радње, сваком карактеру и реченици коју изговарају док гради џиновску путању, која ће полако бившег отпадника са рубова цивилизације довести до позиције хероја који се упушта у самоубилачку мисију ради опстанка побуне.

И треба признати, уживање је посматрати велемајстора на дјелу, како у пракси примјењује оно што је годинама учио, брусећи занат од серијала о Џејсону Борну до “Мајкла Клејтона” у рукопис који плијени снагом, увјерљивошћу и љепотом. Његови ликови нису хероји већи од живота, него мали људи који раде свој посао и трпе окрутну машинерију Империје до момента када се мора донијети трагична одлука, слобода или смрт, док се велике епске фигуре попут Лутена огољавају до макијавелистичке суштине, човјека из сјенке који продаје душу ђаволу и жртвује све како би остварио свој животни циљ о побуни, знајући да му опроштаја нема без обзира на исход властите мисије. Једнако вјешто Гилрој поставља ликове друге стране одбијајући да припаднике Империје приказује као карикатуралне носиоце зла, градећи карактере кроз комплексне личности, у распону од амбициозног каријеристе преко педантних бирократа до посвећених истражитеља, дајући злу људско, а не митско лице.

Довољно искусан да изабере прави ауторски тим који ће му помоћи да комплексно постављен сценарио преточи у функционалну серију, не губећи на слојевитости, али не падајући у замку претенциозног компликовања, он је своју причу испричао једноставно, ефикасно и јасно. Динамична режија британске тројке Тоби Хајнс, Бендажин Карон и Сузана Вајт комбинује епску позадину саге са мрачнијом поетиком предлошка, прецизно балансирајући визуелни аспект са идејним развојем радње, мудро препустивши интеракцију ликова једнако расположеној глумачкој екипи. Ненаметљива глума Луне савршено оживљава на екрану трансформацију Касијана од бунтовника без разлога у бунтовника с разлогом, док с друге стране театрални наступ Скарсгорда епски дочарава фаустовску фигуру вође који зна да побједу доноси само цијена плаћена крвљу сљедбеника, док им остатак ансамбла асистира без иједног слабог мјеста.

Комбинација фантастичне приче, режије и глуме очекивано даје врхунску серију, али Гилрој није стао на томе, знајући да је “ђаво у детаљима, па је помоћу музике, камере и монтаже направио (не)очекиван корак даље којим је “Андор” претворен у раскошну умјетничку визију.

Да скратимо, “Андор” је ремек-дјело зато што помоћу врхунске комбинације слике и ријечи приповиједа причу стару колико и људски род, а која гласи - живот не ствара хероје, него спремност на одрицање од истог. Побуна је задала ударац, сада је на реду Империја.

Оцјена: 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.