Радослав Зеленовић: Велике могућности Кинотеке Српске

Кинотека Републике Српске је успела нешто што многе кинотеке у окружењу нису, а то је да обезбеде простор у Палама, на којем и ми можемо да им позавидимо, с обзиром на могућности тог простора за чување филмова и пратеће филмске грађе.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, чест гост Републике Српске, који много помаже раду Кинотеке Републике Српске.

* ГЛАС: Југословенска кинотека добро сарађује са Кинотеком Републике Српске. Како видите рад Кинотеке Републике Српске?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Природно је да ми јако добро сарађујемо са Кинотеком Републике Српске. Тамо раде двоје фантастичних људи, Јадранка и Милорад Пандуревић, којима ми годинама колико год можемо помажемо. Ми смо у једном тренутку поклонили неколико стотина филмова и спремамо се да од септембра поклонимо и архив, на тај начин са једне стране  помажемо да се можда једног дана почну приказивати филмови у Кинотеци Републике Српске, а  са друге стране задовољавамо још један архивистички принцип, а то је позитивна страна када филмови нису само под једним кровом, када могу да се нађу на више места. Сарадња која може да послужи као пример како двије кинотеке треба да сарађују наставиће се и даље у правцима њиховог гостовања код нас и нашег гостовања тамо. Сви фондови којима ми располажемо стоје и њима на располагању за прављење разних манифестација. Њихови проблеми су поприлично специфични, јер је њих стварно премало за један тако замашан пројекат и начин на који ми желимо да се Кинотека РС развија.

* ГЛАС: Југословенска кинотека је у јуну прославила свој дан и 116 година од прве филмске пројекције. Који су највећи успјеси Кинотеке за протекле двије деценије колико сте Ви на челу ове институције? 

ЗЕЛЕНОВИЋ: Вероватно је највећи успех чињеница да смо у тешким временима опстали. Архив Кинотеке је први пут после оснивања, а од тада је прошло више од 50 година, реконструисан. Саграђен је нови депо за колор негативе, отворен је нови центар за дигитализацију који нам помаже да нигде у свету не чекамо већ да сами дигитализујемо своје наслеђе. Нова зграда је реконструисана и то је један фантастичан објекат са пет нивоа у којем ће бити неколико класичних, неколико дигиталних сала, музеј предмета, двије библиотеке, простор за изложбе. Фонд је увећан за близу 20 хиљада филмова, што је једна средње развијена европска кинотека. Ми не стајемо, настављамо даље, наша идеја је да саградимо још пет депоа и на тај начин обезбедимо свему ономе што се чува у Југословенској кинотеци најадекватнију заштиту.

* ГЛАС: У чему је највећи значај Музеја кинотеке?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Значај Музеја кинотеке у којем се приказују наши филмови је тај што је то једно необично место у Београду које траје већ 60 година. Ми смо једна од ретких кинотека која приказуј три до четири филма дневно. То је место на коме су додељена наша велика признања "Златни печат Југословенске кинотеке" и ту салу су посетиле велике звезде. Важно је рећи, без обзира на то што ми идемо у нову зграду, Музеј у Косовској 11 остаје као место на којем ће се приказивати филмови у свом изворном облику на 35-милиметарској филмској траци. Иако је доба дигитализације, ми као филмски архивисти смо веома скептични према том делу не зато што смо конзервативни, већ сматамо да колико год дигитализација помаже, сасвим је извесно да нико у овом часу не зна колико ће ти дигитални формати трајати, а поуздано знамо да чувамо филмске траке  из 1895, што значи да већ 116 година филмска трака опстаје.

* ГЛАС: Будући да сте директор Фестивала европског филма на Палићу, каква је овогодишња селекција? Који филм је до сада на Вас оставио најјачи утисак?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Овде има близу 80 филмова из Европе који су подељени у девет селекција. Ово је један прави филмски угођај. Овај фестивал је једно место где можете да видите најновију филмску продукцију, једну кинематографију која отворено и критички  говори о времену у којем живимо. Ове године фокус је на мађарском и шведском филму и ту има доста занимљивих ствари које можете да видите, али и оно што можете да чујете од делегација.

* ГЛАС: По Вашем мишљењу, гдје је мјесто српског филма у европској кинематографији данас?

ЗЕЛЕНОВИЋ: У српској кинематографији се дешавају важне ствари. Оно што је евидентно је смена генерација. Биоскопи се враћају, отварају се и нови, јер не можемо се бавити производњом филмова ако их немамо где приказати. Овде на Палићу имамо и трибину и разговарамо о дометима српске кинематографије и шта се дешава у њој. Лично мислим да је број гледалаца захваљујући филму "Монтевидео" повећан. Продукција је разноврсна, а има и доста филмова који нас успешно представљају на европским фестивалима. Увек сам био оптимиста. Немам разлога да не мислим да будућност српског филма иде у бољем смеру него што је то било раније.

Кинематографија

* ГЛАС: Колико националних кинематографија се чува у Кинотеци?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Кинотека је тако велика јер чува 100 хиљада филмских копија, стотине хиљада филмских плаката и фотографија, 650 предмета из предисторије и историје филма. Ми чувамо филмове из 134 националне кинематографије, ретко ћете наћи сличан пример да се толико националних кинематографија може наћи под једним кровом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.