Radoslav Zelenović: Velike mogućnosti Kinoteke Srpske

Kinoteka Republike Srpske je uspela nešto što mnoge kinoteke u okruženju nisu, a to je da obezbede prostor u Palama, na kojem i mi možemo da im pozavidimo, s obzirom na mogućnosti tog prostora za čuvanje filmova i prateće filmske građe.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, čest gost Republike Srpske, koji mnogo pomaže radu Kinoteke Republike Srpske.

* GLAS: Jugoslovenska kinoteka dobro sarađuje sa Kinotekom Republike Srpske. Kako vidite rad Kinoteke Republike Srpske?

ZELENOVIĆ: Prirodno je da mi jako dobro sarađujemo sa Kinotekom Republike Srpske. Tamo rade dvoje fantastičnih ljudi, Jadranka i Milorad Pandurević, kojima mi godinama koliko god možemo pomažemo. Mi smo u jednom trenutku poklonili nekoliko stotina filmova i spremamo se da od septembra poklonimo i arhiv, na taj način sa jedne strane  pomažemo da se možda jednog dana počnu prikazivati filmovi u Kinoteci Republike Srpske, a  sa druge strane zadovoljavamo još jedan arhivistički princip, a to je pozitivna strana kada filmovi nisu samo pod jednim krovom, kada mogu da se nađu na više mesta. Saradnja koja može da posluži kao primer kako dvije kinoteke treba da sarađuju nastaviće se i dalje u pravcima njihovog gostovanja kod nas i našeg gostovanja tamo. Svi fondovi kojima mi raspolažemo stoje i njima na raspolaganju za pravljenje raznih manifestacija. Njihovi problemi su poprilično specifični, jer je njih stvarno premalo za jedan tako zamašan projekat i način na koji mi želimo da se Kinoteka RS razvija.

* GLAS: Jugoslovenska kinoteka je u junu proslavila svoj dan i 116 godina od prve filmske projekcije. Koji su najveći uspjesi Kinoteke za protekle dvije decenije koliko ste Vi na čelu ove institucije? 

ZELENOVIĆ: Verovatno je najveći uspeh činjenica da smo u teškim vremenima opstali. Arhiv Kinoteke je prvi put posle osnivanja, a od tada je prošlo više od 50 godina, rekonstruisan. Sagrađen je novi depo za kolor negative, otvoren je novi centar za digitalizaciju koji nam pomaže da nigde u svetu ne čekamo već da sami digitalizujemo svoje nasleđe. Nova zgrada je rekonstruisana i to je jedan fantastičan objekat sa pet nivoa u kojem će biti nekoliko klasičnih, nekoliko digitalnih sala, muzej predmeta, dvije biblioteke, prostor za izložbe. Fond je uvećan za blizu 20 hiljada filmova, što je jedna srednje razvijena evropska kinoteka. Mi ne stajemo, nastavljamo dalje, naša ideja je da sagradimo još pet depoa i na taj način obezbedimo svemu onome što se čuva u Jugoslovenskoj kinoteci najadekvatniju zaštitu.

* GLAS: U čemu je najveći značaj Muzeja kinoteke?

ZELENOVIĆ: Značaj Muzeja kinoteke u kojem se prikazuju naši filmovi je taj što je to jedno neobično mesto u Beogradu koje traje već 60 godina. Mi smo jedna od retkih kinoteka koja prikazuj tri do četiri filma dnevno. To je mesto na kome su dodeljena naša velika priznanja "Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke" i tu salu su posetile velike zvezde. Važno je reći, bez obzira na to što mi idemo u novu zgradu, Muzej u Kosovskoj 11 ostaje kao mesto na kojem će se prikazivati filmovi u svom izvornom obliku na 35-milimetarskoj filmskoj traci. Iako je doba digitalizacije, mi kao filmski arhivisti smo veoma skeptični prema tom delu ne zato što smo konzervativni, već smatamo da koliko god digitalizacija pomaže, sasvim je izvesno da niko u ovom času ne zna koliko će ti digitalni formati trajati, a pouzdano znamo da čuvamo filmske trake  iz 1895, što znači da već 116 godina filmska traka opstaje.

* GLAS: Budući da ste direktor Festivala evropskog filma na Paliću, kakva je ovogodišnja selekcija? Koji film je do sada na Vas ostavio najjači utisak?

ZELENOVIĆ: Ovde ima blizu 80 filmova iz Evrope koji su podeljeni u devet selekcija. Ovo je jedan pravi filmski ugođaj. Ovaj festival je jedno mesto gde možete da vidite najnoviju filmsku produkciju, jednu kinematografiju koja otvoreno i kritički  govori o vremenu u kojem živimo. Ove godine fokus je na mađarskom i švedskom filmu i tu ima dosta zanimljivih stvari koje možete da vidite, ali i ono što možete da čujete od delegacija.

* GLAS: Po Vašem mišljenju, gdje je mjesto srpskog filma u evropskoj kinematografiji danas?

ZELENOVIĆ: U srpskoj kinematografiji se dešavaju važne stvari. Ono što je evidentno je smena generacija. Bioskopi se vraćaju, otvaraju se i novi, jer ne možemo se baviti proizvodnjom filmova ako ih nemamo gde prikazati. Ovde na Paliću imamo i tribinu i razgovaramo o dometima srpske kinematografije i šta se dešava u njoj. Lično mislim da je broj gledalaca zahvaljujući filmu "Montevideo" povećan. Produkcija je raznovrsna, a ima i dosta filmova koji nas uspešno predstavljaju na evropskim festivalima. Uvek sam bio optimista. Nemam razloga da ne mislim da budućnost srpskog filma ide u boljem smeru nego što je to bilo ranije.

Kinematografija

* GLAS: Koliko nacionalnih kinematografija se čuva u Kinoteci?

ZELENOVIĆ: Kinoteka je tako velika jer čuva 100 hiljada filmskih kopija, stotine hiljada filmskih plakata i fotografija, 650 predmeta iz predistorije i istorije filma. Mi čuvamo filmove iz 134 nacionalne kinematografije, retko ćete naći sličan primer da se toliko nacionalnih kinematografija može naći pod jednim krovom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.