"Рачуновођа 2" (2025): Чист рачун, дуга љубав

Амерички акциони трилер филм из 2016. редитеља Гавина О’Конора под називом "Рачуновођа" са Беном Афлеком у главној роли, рађен скромним буџетом (за холивудске прилике) у износу од 44 милиона долара, претворио се неочекивано у солидан хит (150 милиона долара зараде) те је врло брзо стекао култни статус код филмофила, посебно кућном дистрибуцијом након завршетка биоскопског живота.

Рађен по сценарију Била Дубјука донио је прилично занимљиву и духовиту причу о аутистичном рачуновођи Кристијану Вулфу, крајње чудној, али и крајње опасној особи, која води књиге најопаснијем криминалним организацијама на планети, али и спроводи властиту верзију правде, ако није задовољан завршним рачуном. Занимљива прича, духовити дијалози, динамична режија, неколико антологијских акционих сцена и једна од најбољих рола у Афлековој каријери (злобници би рекли сасвим по мјери његове дрвене глуме) уз евидентну хемију између њега и Ане Кендрик и Џона Бернтала као главних протагониста. Филм су лијепо позиционирали у све празнији простор између блокбастера и независног арт филма.

Без обзира на успјех наставак се чекао скоро десет година и када је стигао, добили смо мање-више занимљиву варијацију на оригинал (уз одсуство Ане Кендрик), али и продубљивање релација дефинисаних у претходном остварењу, што је донијело одређена побољшања, али и истакло мане, које су биле присутне и прије девет година. Језиком бројева у рачуноводству, само чист рачун значи дугу љубав, ако нешто не штима, не може се уклопити на брзину или на снагу, јер су бројеви егзактна наука.

Прије свега проблем у овом филму јесте Дубјаков сценарио, који је превише генерички и равнолинијски написан, без упечатљивог негативца, што је увијек слабост у акционом филму. Рутинерско писање је посебно видљиво у натегнутом централном заплету о истрази трговине мигрантима на релацији Латинска Америка - САД, посебно у сегменту приче о Ананис Санчез, мајци и супрузи породице Санчез, која након саобраћајне несреће и шока преко ноћи постаје профи убица, док су поједини дијелови приче, попут одличне уводне сцене, изласка у кантри бар, хакерске истраге академије Харбур или завршног обрачуна, далеко бољи од заплета филма као цјелине. 

Са друге стране однос Кристијана и његовог брата Брекстона додатно је разрађен и ту је више него уочљиво одушевљење Џона Берентела својом ролом и одлична глумачка хемија са Афлеком. Са режисерске стране вјешти занатлија О’Конор солидно води причу, али се далеко боље сналази у акционом и трилерском, него у драмском дијелу, али треба бити искрен, мало ко би успио вјешто размрсити без потребе запетљан сценарио у којем је тешко повезати све рукавце приче у смислену наративну линију.

Јасна је и хвале вриједна идеја ауторске екипе да не понавља први филм, већ да наставак надогради у сваком сегменту продукције, али негдје је то успјело, посебно у акцији и глуми, негдје нажалост није, као у централном заплету и непотребном вишку друштвене ангажованости, што често квари завршни утисак другог филма.

Прича о новом случају аутистичног, али и генијалног рачуновође Волфа је експлозивна комбинација акције и трилера, уз појачану дозу хумора и драме, али и даље више него забавно остварење које се упркос понекој мани, гледа са лакоћом и по свему судећи неће бити посљедњи филм о рачуновођи који је једнако вјешт с бројевима, песницама и оружјем. 

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.