Преминуо Питер Богданович, амерички редитељ српског поријекла

Г.С.
Преминуо Питер Богданович, амерички редитељ српског поријекла

Питер Богданович амерички редитељ, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма, српског поријекла, из генерације „холивудског новог таласа” или „новог Холивуда”, редитељ култних филмова „Посљедња биоскопска представа” и „Мјесец од папира”, преминуо је у 83. години.

Када је са 32 године режирао филм Посљедња биоскопска представа, Питер Богданович је добио епитет „Нови Орсон Велс”.

Филм је добио значајну пажњу публике и добро је оцијењен од стране критичара, а такође је и номинован за Оскара. Такође је заједно са Лери Мек Мартријем добио награду Бафта за најбољи сценарио.

Касније је поново доживео успех филмом Што те тата пушта саму?, романтичном фарсом са Барбром Страјсенд и Рајаном О'Нилом и филмом Мјесец од папира.

Рођен је у Кингстону у савезној држави Њујорк, у породици српског сликара и пијанисте, Борислава Богдановића и аустријске Јеврејке, Херме Робинсон. Питерови родитељи су у Америку дошли у мају 1939. бјежећи од рата у Европи. Пошто нису говорили енглески, малом Петру је пало у задатак да их научи, а најефикаснији начин био је одлазак у биоскоп, гдје им је преводио радњу филма.

Од 1954. до 1958. похађао је курсеве глуме код Стеле Адлер и глумио је на разним позоришним фестивалима.

Шездесетих година 20. вијека у њујоршким умјетничким круговима постао је познат као уредник филмског програма Музеја савремене умјетности. Од заборава је спасао пионире америчке кинематографије као што је Алан Двон. Посебно је анализирао филмове Орсона Велса (написао књига Филмско дјело Орсона Велса) и Џона Форда(књига Зовем се Џон Форд: Ја правим вестерне).

Како је Дејвид Томсон навео у свом Новом биографском рјечнику филма: „Богданович је био вриједан критичар инспирисан Француском који је инсистирао на редитељу као аутору, толико да су многи Американци почели озбиљније да схватају редитеље”.

На основу Богдановичевих филмских медитација у часопису Есквајер, Роџер Корман, који је такође Франсису Форду Кополи и Скорсезеу отворио врата свијета нискобуџетних покретних слика, ангажовао је Богдановича 1966. године да ради као његов помоћник редитеља на филму Дивљи анђели.

Ова сарадња отворила му је пут да 1971. године сними свој револуционарни играни филм Посљедња биоскопска представа заснованом на роману Ларија Мекмарија. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана