Премијерно приказан филм о Леонарду Коену и пјесми “Алелуја”: Химна новог миленијума

Остварење под пуним називом “Алелуја: Леонард Коен, путовање, пјесма” у режији Дана Гелера и Дејна Голдфајна, базирано је на књизи Алана Лајта “The Holy or the Broken:: Leonard Cohen, Jeff Buckley & the Unlikley Ascent of Hallelujah”.

Бестселер објашњава Коенов живот и каријеру кроз детаљну причу о нумери “Алелуја”, која је од одбачене пјесме за три деценије постала једна од највећих химни модерне музике. Нимало случајно у филму, Коен иронично говори да ће његова постхумна каријера бити већа од оне коју је имао док је био жив, што је на много начина обиљежило каријеру умјетника, који је умро 2016. у 82. години.

Када се први пут појавио на музичкој сцени у другој половини шездесетих, имао је 32 године, што није баш доба када се умјетници опробавају у музичкој индустрији. Његов рад годинама је био погрешно схваћен или се сматрао превише мрачним, а његови текстови често су се бавили питањима која су се сматрала контроверзним у то вријеме, укључујући сексуалност, рат и религију. Коенова каријера је варирала током година, умјетнички и финансијски, а 2008. године је кренуо на велику турнеју, како би надокнадио средства, која му је његов бивши менаџер украо.

Нови документарац укључује интервјуе са Ларијем Ратсом Сломаном, бившим новинаром магазина “Ролинг стоун”, Џоном Лисауром који је продуцирао “Алелуја”, Клајвом Дјевисом, извршним директором “А&R” и неколико умјетника који су обрадили пјесму, укључујући Бренди Карлајл, Ерика Чурча, Руфуса Ванрајта и Регину Спектор. Филм детаљно прати везу Коена и његове пјесме, која се прво појавила на албуму “Various Positions” (1984), који годинама није био објављен у САД, пошто није био довољно комерцијалан по мишљењу дискографске куће.

Одлуку је донио предсједник Си-Би-Еса, Валтер Јерникоф, који је Коену рекао “Види, Леонарде, знамо да си ти сјајан, али ми не знамо да ли си добар за нас”, и тако ушао у сами врх пословно-музичких промашаја вијека.

Са друге стране, многи су препознали вриједност пјесме од самог почетка, попут Боба Дилана, који је обрадио пјесму током турнеја касних осамдесетих не штедећи ријечи похвале.

- То је предивно конструисана мелодија која напредује, развија се и враћа назад, све у кратком времену, али има повезујући рефрен који када уђе у мелодију има властиту снагу - рекао је Дилан.

Култни продуцент и музичар Џона Кејл, снимио је оштру верзију за Коенов трибјут албум из “I'm Your Fan” (1991), а покојни Џеф Бакли снимио је обраду на свом дебију “Gace” (1994) и тако уписао себе у музичке бесмртнике. Нумера је од тада доживјела десетине обрада, како од стране великих музичара тако и такмичара на талент такмичењима.

Филм се дотиче још неких поглавља Коеновог живота, попут његовог одрастања у Квебеку, година учења будизма, романтичних настојања и бројних муза. Ипак, његова прича и утицај, могу се најбоље описати кроз историју и ријечи нумере “Алелуја”, пјесме која је колико духовна толико и секуларна, толико етерична колико и темељна, пуна наде колико и сломљеног срца. Укратко, права химна новог миленијума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.