Предраг Антонијевић, режисер, о новим филмским пројектима: “Дара” расплакала Кристијана Бејла

Вељко Зељковић
Предраг Антонијевић, режисер, о новим филмским пројектима: “Дара” расплакала Кристијана Бејла

У српској кинематографија и даље има оних који тргују и додворавају се европским центрима моћи. Прате некакве наметнуте политичке трендове и иду низ длаку. Продају српство, зарад новца. Нисам тај тип, јер је то нешто што ником среће неће донијети.

  Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” београдски сценариста и режисер Предраг Гага Антонијевић, аутор “Даре и Јасеновца”, упечатљивог филма који је почетком ове године “расплакао” регион и свијет, али и изазвао гњев “ревизиониста” и квази историчара и критичара, који су причу о страдању Срба и некадашњој НДХ покушали исполитизовати. 

- Мишљења сам да филмове треба правити без таквих калкулација, а не зарад неког могућег финансирања, безвредних награда и тапшања по рамену. Не треба бежати од наше историје која је толико болна и крвава, а поготово не због наших будућих генерација, али и саме истине, јер ако им ми не испричамо, ко ће - истакао је Антонијевић који у октобру планира да крене са снимањем и серијала под именом “Дара”, а који би требао приказати детаље из још једне српске страдалничке приче која се одиграла у не тако давној нам прошлости, током војне злочиначке акције “Олуја” у Хрватској, а када се Дара у Буда поново састају након 50 година.

Антонијевић је у наставку овог разговора открио и како је познати холивудски глумац Кристијан Бејл доживио његов филм, да ли ће он заједно са Шерон Стоун глумити у једном од његових нових филмских пројеката који би се требао бавити “данком у крви” и јањичарством, али и говорио о серијама које планира снимити, а излазе из његових досадашњих стваралачких оквира.

ГЛАС: Филм  “Дара из Јасеноваца”, рекло би се очекивано са обзиром на тему на Балкану је изазвала бурне реакције. Из ове перспективе, колико сте ви задовољни филмом и како гледате на сву ту више него велику медијску буру подигнуту око њега?

АНТОНИЈЕВИЋ: Веома сам задовољан филмом. То је нешто што ће остати, јер је он изузетно снажан, емотиван и потресан, али и оно што је вероватно најбитније, историјски тачан. Њему неће време наудити. Напротив. Сви они који су покушали да из својих злих и подлих намера политички омаловаже и дискредитују овај филм, означавајући га као српском пропагандом, и сами су се касније уверили да то није тако. Мислим да је филм “Дара из Јасеновца” у ових пар месеци изазвао један тектонски поремећај који је имао један ефекат као можда ниједан филм пре њега на овим нашим просторима, али и шире. Видели смо како је то “зазвонило” у српском, а како у хрватском корпусу, али и шта се све по свету дешавало. То је најбољи доказ да морамо наставити са снимањем оваквих филмова. Зарад истине. И не смемо дозволити себи да мислимо како и други знају ту нашу муку и историјска страдања. То су препознали и у Републици Српској. И веома сам срећан јер дошло до оснивања Филмског центра. И то је један сјајан почетак, да се и ту кинематографија оснажи, а како би се на прави начин презентовала српска култура, историја и традиција. Очување Српске, као једине наше послератне тековине, треба да буде апсолутно приоритет свих. У тим напорима филмови могу да одиграју значајну улогу, а што смо уосталом могли видети и кроз реакције на филм “Дара из Јасеновца”.               

ГЛАС: Колико су по вама користи или штете самом филму донијеле најаве око Оскара и национални обрачуни око једне тешке и болне теме, иако сте децидно најављивали да је ваш филм антиусташки, а не антихрватски?

АНТОНИЈЕВИЋ: Па нема се ту шта додати. Филм је антиусташки. И Ко год га је гледао, могао је то видети. Чак је и Наташа Кандић рекла да он није националистички. Негативне реакције сам очекивао, а посебно из Хрватске, јер живимо у времену негације свега и покушаја прекрајања историје Минимизирања жртава. 

Нажалост, и у Београду је било таквих коментара, а који су долазили из разних шовинистичких центара. Они су покушали да читав филм обесмисле и да га омаловаже, јер од те додворничке психологије европским комесарима многи људи јако лепо живе. Добијају паре из бриселских, хрватских и сарајевских “фондова”. И то је за њих бизнис. Продају отаџбину и српство. Све то добро наплаћују, не размишљајући о последицама. Због свега тога је и овај филм одмах избачен из свих филмских оквира и пребачен на поље политике. Оно што је интересантно, јесте да нико суштински није напао овај филм. Убеђене сам да ће време учинити своје. Он неће нигде отићи, нестати. Остаће ту са нама и у наредних пет, десет и 50 година. И време ће радити за њега. 

ГЛАС: Да ли је тачно да је холивудски глумац Кристија Бејл плакао када је гледао филм?

АНТОНИЈЕВИЋ: Јесте, истина је, то ми је он рекао када смо се једном приликом чули телефоном. Филм је иначе у Америци  “пласиран” преко једне од највећих филмских дистрибутерских кућа. На крају се нашао чак на 18 месту топ листе најгледанијих филмова у биоскопима. Биће ту још неких изненађења. Једна велика држава ускоро ће овај филм приказати на својој телевизији у ударном термину. Да закључим, мислим да је филм испунио своју мисију, јер је актуелизована тема Јасеновца и страдања Срба у некадашњој НДХ. О свему томе су писале и малезијске новине, али и турске и енглеске. И историчари су се огласили, рекавши како је он историјски тачан, без иједне пацке. Тако да сви ти приземни и злуради покушаји појединаца да све то омаловаже, а у чему је посебно предњачио Зоран Милановић, нису имали никаквог ефекта. У ствари, само су показали своје право лице.    

ГЛАС: Шта вам је Бејл тачно рекао?

АНТОНИЈЕВИЋ: Бејл је филм погледао и доживио врло емотивно. Није пао на медијска политичка подметања, која су нажалост пратила овај филм. И све га је то погодило и потресло, јер је и нарација и филмски језик био разумљив. Било је јасно, где се све дешава, ко су зликовци, а ко жртве. То није био неки клаустрофобични европски фестивалски филм. Напротив. У њему је једна чиста холивудска нарација која је снимљена и продукционо изведена на највишем могућем нивоу.  

ГЛАС: Колико сте одмакли са радом на серији “Дара” и шта ће серија понудити ново у односу на филм?

АНТОНИЈЕВИЋ: За почетак, биће снимљена једна епизода, а у којој ћу приказати дешавања из такозване “кристалне ноћи” у Задру, али и сусрет Даре и њеног брата Буде који мисли да је Хрват, по први пут након 50 година. Први кадрови ове серије ће бити снимљени у октобру ове године и то ћемо највероватније радити у Црној Гори, Бару или Тивту. Прва епизода би требало да буде приказана у јануару или фебруару наредне године, а у серији ћемо користили и кадрове из филма, који нису били кориштени. 

ГЛАС: Велику пажњу у јавности изазвао је ваш копродукцијски пројекат “Јањичар”, који би осим велике историјске приче требао окупити и велика глумачка имена попут Кристијана Бејла и Шерон Стоун. Знамо да је рано за дефинитивне потврде, али шта је по вама што овај пројекат може понудити ново и занимљиво холивудским звијездама?

АНТОНИЈЕВИЋ: Ради се о пројекту који ми је некако најдражи до сада. Скоро две деценије радим на њему. И недавно сам ето дошао и до сценарија, а ускоро би требало да се крене и са снимањем првих кадрова. Кристијан Бејл је био укључен у ову причу отпочетка, од првог нивоа, и будно је пратио развој ситуације, али и учествовао у самом процесу. Он ми је рекао како има велику жељу да игра главну улогу у овом филму. Иначе, нас двојица смо велики пријатељи. Али, не зависи све од њега, већ и од распореда обавеза које има. Видећемо да ли има слободан термин. Остатак глумаца ће бити одређен када се он изјасни. Наравно, ту је и финансијски аспект, односно кога ћемо моћи платити, а кога не. А што се тиче самог сценарија, то је једна судбинска тема свих нас на овим просторима. То јањичарство се не односи само на некадашњу турску империју, већ и на данашње, модерне. Многи и сада покушавају наметнути неке своје светоназоре, а што је увек у судару с оним – “ко си, шта си и одакле си”. У филму ће бити проткана и та једна нит филозофског и емотивног аспекта, али и моћне сцене дуела на коњима. Радња филма смештена је на крај седамнаестог века, у време друге опсаде Беча, када се један од турских паша враћа у место одакле је као дете узет у “данку крви”, а да угуши побуну Срба. То је нека окосница читаве ове филмске приче. Не бих да превише откривам.    

ГЛАС: Наша историјска прошлост нуди обиље филмских тема, али осим нешто модерније историје немамо превише таквих филмова. Шта је по вама разлог за одсуство жанра историјског и биографског филма у српској кинематографији?

АНТОНИЈЕВИЋ: Од Другог светског рата, па до пада комунистичке идеологије код нас, имали смо проблем јер су се углавном правили и снимали партизански филмови. Требало би да се колективно запитамо, Јер Тита нема од осамдесетих година прошлог века, зашто у то време нисмо посветили више пажње тим неким важним историјским темама и догађајима, а којих је много. Морам признати да се ствари сада мало мењају и поправљају, на боље, јер се све више окрећемо ка тим важним историјским и националним темама. У том смислу је било драгоцено и што је филм “Дара из Јасеновца” снимљен и приказан. Надам се да ће се тај тренд наставити и убудуће, па бих охрабрио и друге колеге да се упусте у такве и сличне филмске пројекте, иако су они по неком правилу мало скупљи и захтевнији. Није то лако продукционо извести. 

ГЛАС: Још од филмова “О покојнику све најлепше” и “Спаситеља” гајите склоност према причама које се не уклапају у општеприхваћени образац друштвених односа или  уходаног третмана свјетских сила према српском народу. Не волите “пливати” низ струју или су други разлози за то?

АНТОНИЈЕВИЋ: Пратим свој инстинкт и “слушам” нос. И немам проблема да кренем у неком контра смеру од тренутног културно-политичког тренда. Једноставно пустим да ме води инстинкт и светоназор. Увек сам имао јако осећање за српство, цркву, националне и традиционалне вредности. То ми је природно окружење.

ГЛАС: Поред “Државног службеника” и “Убице мог оца”, најавили сте и три нова врло занимљива и жанровски различита пројекта “Певачица”,  “Бунар” и “Баш челик”. Шта нам можете рећи о њима  и колико су ове продукције изазов за вас као умјетника због тих различитих жанровских поставки?

АНТОНИЈЕВИЋ: Серија “Певачица” је већ снимљена и планирано је да прва епизода премијерно буде приказана у септембру. То је жанровски нешто сасвим другачије од онога што сам до сада радио. И “Убице 5” су снимљене. Са приказивањем пете сезоне ове серије требало би кренути почетком децембра. Ових дана требали би кренути и са снимањем првих кадрова “Државни службеник 3” и серијала “Бунар”. То је нешто сасвим ново и жанровски чудесно. Сценарио је написао глумац Игор Ђорђевић заједно са Наташом Дракулић. А што се тиче “Баш челика”, као прво морам нагласити како се ради о изузетно великом залогају. У питању је изузетно комплексан пројекат, због чега слагање коцкица иде споро.. Она ће бити снимљена по истоименој чувеној бајци, а урадићемо је тако да буде светски прихватљива. Биће то нешто попут “Кигс оф лордс”. Ради се о фантазији и мислим да је мој тим сазрео да се ухвати у коштац с овим пројектом.   

Имам сјајну екипу

ГЛАС: У овом моменту укључени сте у неколико филмских и серијских пројеката, па се намеће питање, како то постижете и како прелазите из једног заната у други?

АНТОНИЈЕВИЋ: Са тим занатима бавим се током целе своје професионалне каријере. Режирам, пишем, а у Америци сам почео и да продуцирам и финансирам филмове. А разлог што сам у могућности да то све стижем лежи и у чињеници што око себе имам једну феноменалну групу људи. То је један сјајан тим талентованих и преданих особа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана