Пола вијека Скорсезеовог филмског ремек-дјела "Таксиста"

ЛОС АНЂЕЛЕС - Тешко је повјеровати да је прошло пола вијека откако је Роберт де Ниро као Тревис Бикл пуцао право у срце седме умјетности, јер филм "Таксиста" Мартина Скорсезеа и даље изазива пажњу и провоцира публику тињајућим интензитетом вулкана пред саму експлозију.

Насилни испад Бикла постао је дио филмске легенде, јер се глума Роберта де Нира у филму "Таксиста" и даље сматра једним од најбољих приказа проблематичног и усамљеног човјека који пада у хаос. Огромно насљеђе филма чини га још старијим него што јесте, али се такође чини превише модерним да би ове године пунио 50 година. Номинован за четири "Оскара" (изгубио номинацију за најбољи филм од "Рокија") и добитник "Златне палме" на Канском фестивалу 1976. године Скорсезеов бијесни, халуцинаторни портрет урбаног отуђења сматра се једним од најважнијих америчких филмова свих времена, али је несумњиво један од најпроблематичнијих.

"Таксиста" приказује бијес, параноју и отуђење једне америчке, али и свјетске деценије коју су обликовали економски пад, империјалистичко насиље и политички скандали. Смјештен у трошну биједу брзо деиндустријализујућег Њујорка, филм нуди усамљени портрет друштва које се распада по шавовима. У његовом срцу лежи дубоко узнемирујућа визија мушкости, испреплетена са насиљем, расизмом и мизогинијом. Скорсезеов Њујорк није град који видимо на разгледницама. То је паклена визија пуна паре из шахтова, неонских свјетала која се преламају кроз мокру шофершајбну и осјећаја прљавштине који готово можете осјетити кроз екран. Та атмосфера је кључна за разумијевање Тревисовог менталног стања. Град је огледало његове унутрашње трулежи.

Индивидуалне, друштвене и психолошке силе које је "Таксиста" истакао нису нестале. Оне су једноставно мигрирале, проналазећи нови израз у дигиталним културама обликованим платформирањем незадовољства, естетизованог негодовања и монетизације мушког бијеса.
Тревис Бикл био је творевина сценаристе Пола Шредера, који се у великој мјери ослањао на сопствена искуства изолације и емоционалне кризе. Данас признати сценариста и режисер, тада умјетник у успону, Шредер је такође тражио инспирацију у књижевности, наводећи мизантропског "Човјека из подземља" Фјодора Достојевског као важан утицај. Постављајући европског егзистенцијалног хероја у амерички контекст, Шредер је рекао да је његов јунак суштински метафора за америчку незрелост. 

- Пратећи Тревиса откривате да постаје све више незналица, несвјеснијих природе свог проблема. Тревисов проблем је исти као и проблем егзистенцијалног јунака, то јест, да ли треба да постојим? Али Тревис не разумије да је то његов проблем па га фокусира негдје другдје и мислим да је то знак незрелости и младости наше земље - рекао је Шредер.

Он се такође ослањао на стварне догађаје из епохе, укључујући покушај убиства десничарског политичара Џорџа Воласа од стране Артура Бремера и атентат на Џералда Форда од стране Саре Џејн Мур, али и на своја искуства када се као млади сценариста борио за егзистенцију. Резултат је био лик који је кристализовао насилне конфузије тог доба. Као и Бремер, Тревис води дневник. Видимо га како пише у њему на разним мјестима у филму и чујемо одломке из њега у нарацији: "Све животиње излазе ноћу. Курве, кретени, краљице, виле, дрогани, наркомани, болесни, покварени. Једног дана ће пасти права киша и спрати сав овај олош са улица..."

Тревис, апсолутно непоуздан наратор који тврди да је служио у Вијетнаму, запошљава се као таксиста. Радећи готово искључиво ноћу и невјероватно напет, вози се кроз град у стању повећане нелагоде. Једног јутра, након што се вратио из дуге смјене, примјећује младу жену кроз прозор канцеларије у центру Менхетна. То је Бетси (Сибил Шеперд), амбициозна сарадница у кампањи коју запошљава предсједнички кандидат Чарлс Палантин (Леонард Харис). Бетси брзо постаје предмет Тревисове опсесије. На крају, некако је наговара да изађе са њим на састанак. Друштвено неспособан, Тревисова идеја о доброј забави је одлазак у порно биоскоп на Тајмс скверу. Дјелује искрено збуњено када Бетси одлучи да јој је доста и изјури напоље, прекидајући сваки контакт са њим. Ово само продубљује Тревисово негодовање и кулминира љутитим сукобом у Бетсиној канцеларији, гдје је грди пред колегама.

Тревис почиње да лута, признајући колеги таксисти да има "неке лоше идеје" у глави. Смишља план акције. Његови дневнички записи постају још злослутнији. Почиње опсесивно да вјежба, опрема се оружјем и планира јавно убиство Бетсиног шефа. Политичко насиље постаје начин да се обликује његово незадовољство, претварајући негодовање у пусти сан од историјских посљедица. Вјежба пуцања испред огледала у свом прљавом стану. Де Нирова импровизована реченица "You talkin' to me?" постала је (да цитирамо ријечи филмсог стручњака Ејми Таубин) вјероватно најцитиранија сцена у историји филма. Када му план да убије Палантина пропадне, Тревис преусмјерава пажњу на Ајрис, дванаестогодишњу проститутку коју игра Џоди Фостер. Одлучује да јој мора "помоћи" да побјегне од свог сводника, вјерујући да је морално праведан. Настаје покољ - толико свиреп да је у почетку довео до тога да филму није додијељена комерцијална оцјена. Огромну улогу у стварању узнемирујуће атмосферу осим режије и глуме одиграла је и посљедња партитура легендарног Бернарда Хермана (који је радио музику за Хичкокове филмове). Завршена је непосредно прије његове смрти, дајући филму тај препознатљиви, тешки џез звук који доприноси осјећају сталне нелагоде.

Осим што је изазвао утисак да популарна култура није напредовала ни пола вијека касније, филм "Таксиста" је такође учврстио статус Де Нира и Скорсезеа као најпознатијег холивудског глумачко-редитељског дуа, барем у модерној ери. Њих двојица су касније заједно радила на десет дугометражних филмова током 50 година, што такође показује њихову дуговјечност у филмској индустрији.

Док су га "Улице зла" прославиле, филм "Таксиста" је свијету доказао да је Скорсезе ту да остане. Изнемогли, насилни јунак кога филм критикује заједно са системом против кога се супротставља, постао је тренд који се и даље наставља кроз сваку деценију од премијере овог филма.
Сам "Таксиста" је подијелио критичаре, али се показао као хит код гледалаца који су усменом предајом полако ширили култ око филма који је са буџетом од два милиона зарадио више од 30 милиона у биоскопима. 

Његова узнемирујућа моћ није се смањила с временом, ако ништа друго, постбиоскопски живот филма је био готово једнако проблематичан као и само дјело. Филм мајсторски истражује танку линију између психопате и хероја. На крају филма, медији и друштво славе Тревиса као спасиоца, занемарујући чињеницу да је он само случајно усмјерио свој убилачки нагон ка "негативцима" умјесто ка политичару. Тај иронични обрт је можда и највећа критика друштва коју Скорсезе и Шредер износе у свом ремек-дјелу. 

Документарна серија из 2025. године која се бави Скорсезеовом каријером враћа се овом питању насљеђа. Редитељка Ребека Вилијамс пита Шредера да ли стиче утисак да "има много Тревиса Биклса, посебно тренутно". Шредеров одговор је брутално директан: 

- Сви они међусобно разговарају на интернету. Када сам први пут писао о њему, није разговарао ни са ким. Он је заиста, у том тренутку, био човјек из подземља. Сада је човјек са интернета - рекао је Шредер.
Гледајући шта се тренутно дешава у свијету, тешко је повјеровати да човјек који је опсесивно створио једног од најпознатијих антихероја 20. вијека није био у праву и прије пола вијека и дан-данас. Након 50 година, "права киша" о којој Тревис говори још није спрала све оне проблеме које је Скорсезеов филм храбро отворио.

АТЕНТАТ

Мало је филмова који су инспирисали покушаје убистава, али Џон Хинкли млађи је обезбиједио да насљеђе филма "Таксиста" заувијек буде повезано са његовим атентатом на предсједника Роналда Регана, када је потврдио да га је филм инспирисао. Писао је опсједнуто писма Џоди Фостер, објашњавајући да ће покушати да убије предсједника да би је импресионирао, попут Тревиса Бикла у филму. Овај инцидент је толико потресао Скорсезеа да је накратко размишљао да потпуно одустане од снимања филмова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.