"Она јаше сачмарицу" (2024): Сурова њежност

Хваљени дебитантски роман "Она јаше сачмарицу" (She Rides Shotgun), писца Џордана Харпера, конструисан је жанровским спојевима кримића и мелодраме или контрадикторним сударом суровог насиља и дирљиве њежности у узбудљиву литерарну цјелину.

У филмској екранизацији режисера Ника Роланда, за коју су сценарио писали сам Харпер, Бен Колинс и Лук Пјотровски, мудро се слиједи исти ауторски  и емоционални курс иако је јасно да је филм морао правити одређене уступке сопственој умјетничкој естетици како би добио на визуелној експлозивности и кинетичности нарације.

Заплет је постављен минималистички, једноставно и ефикасно, пратећи дјевојчицу Поли (Ана Софија Хејгар) која испред школе чека мајку, али дуго ишчекивање прекида долазак аута, за чијим је воланом мистериозна фигура, обријане главе и тијела прекривеног тетоважама, која зове дјевојчицу у ауто. Јасно је након пар дијалога да дјевојчица познаје возача, тачније брзо схватамо да је то њен отуђени отац, бивши робијаш Нат Меклуски (Тајрон Еџертон) и да нешто није у реду чим је он ту.

Још брже схватамо да су мајка и очух дјевојчице мртви, а да је њеном оцу и њој на трагу банда аријеваца "Братство челика" и да је и њима расписана смртна пресуда од стране лидера банде познатог само као Бог Слабтауна.

Остатак филма је сурова вожња у само једном смјеру, у којој је јасно да за Ната нема срећног краја, јер са једне стране има банду која има очи, уши и људе свуда, док са друге полицајац Џони Парк (Роби Јанг) жели да га искористи као мамац за вођу аријевског братства.

Меклуски је човјек којем је живот подијелио лоше карте и који, како сам каже, у једном моменту у свом животу није учинио пуно доброг, осим рођења Поли. Он брзо схвата да нема бјекства док је Бог на његовом трагу, а закон занима само његова функција тројанског коња.

Режисер Роланд, за аутора којем је ово други филм у каријери,  прилично сигурно претвара сценарио у јединство слике и ријечи мудро разбијајући бруталне, сирово постављене сцене насиља и потјере, мелодрамским моментима грубе њежности оца и кћерке, избјегавајући вјешто замке потенцијалне патетике и остављајући доста простора врсној игри глумачке екипе. С дуге стране, Роланд и његова ауторска екипа (прије свега сниматељ Вајат Гарфилд)  мајсторски комбинују мрак аутопутева, неонских свјетала споредних мотела и сивило јефтиних уџерица "бијелог смећа" са дивљим пејзажима сурове пустоши југозападне границе САД у визуелно више него упечатљиве слике на екрану.

Талентовани Еџертон (уједно један од продуцената), који је одавно доказао да је много више од лијепог лица и тијела са постера, овдје игра сведено и дискретно, дајући фантастичној Ани Софији Хејгар довољно простора, а она заузврат плијени у сваком кадру у којем се појављује својом ролом сломљеног и тужног дјетета, чије дјетињство протиче у сивилу створеном погрешним одлукама њених родитеља и агресивним сиромаштвом околине.

Једнако увјерљиво игра остатак ансамбла, попут Јанга, који глуми прагматичног детектива који покушава расплести замршену мрежу корупције, расизма, нарко-трговине и насиља или ветерана Џона Керола Линча, који бриљира као фанатични вођа братства који својом територијом влада попут старозавјетног бога тражећи апсолутну лојалност или слиједи божји гњев...

Можда је након убједљивог увода и драматичне средине Роланд морао мало мирније завршити посљедњу трећину филма, у којем му се на моменте нарација отела контроли па су ликови завршили у помало хаотичном судару дешавања, што се ипак враћа на своје мјесто када очекивану трагедију у расплету на самом крају смијени дирљиви повратак у наивност дјечијег свијета, уз камеру која у крупном плану прати Поли док плеше очију пуних суза, први пут у животу слободна од страха.

У сваком случају, поменути ауторски пропусти не кваре крајњи утисак о једном од најузбудљивијих филмова године, емотивне  саге о оцу и кћерки који једно друго уче оно што знају, он њу да бејзбол палицом савлада нападача, а она њега да је стварна љубав вреднија од властитог живота.

Можда је то помало сурова породична прича, али свијет у којем је Ник Роланд снимио своје мало ремек-дјело много је суровији од његовог филма!

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.