Одлазак мајстора трилера Фредерика Форсајта

ЛОНДОН - Један од најпродаванијих и најчитанијих писаца данашњице Фредерик Форсајт, познат по култном трилеру "Дан шакала", преминуо је у 86. години живота.

Током своје плодоносне каријере Форсајт је објавио више од 25 књига, укључујући и "Досије Одесе" и "Пси рата", те продао 75 милиона књига широм свијета. Уз Роберта Ладлама и Дејвида Морела, сматран је највећим писцем трилера из ере хладног рата и једним од зачетника поджанра техно-трилера.

Рођен у Кенту 1938. године, као једино дијете крзнара, суочавао се са усамљеношћу урањајући у авантуристичке приче. Међу његовим омиљеним дјелима била су дјела Џона Кукена и Рајдера  Хагарда, али Форсајт је обожавао књигу Ернеста Хемингвеја о тореадорима "Смрт поподне". Био је толико очаран да је са 17 година отишао у Шпанију и почео да вјежба с плаштом, али се ипак придружио снагама РАФ-а са 18 година.

Течно је говорио француски, њемачки, шпански и руски, те је био рођени страни дописник па се придружио редакцији канала Би-Би-Си 1965. године. Двије године касније послат је у Нигерију да извјештава о грађанском рату који је услиједио након сецесије југоисточне регије Бијафра.

Своја искуства је описао у књизи "Прича из Бијафре", која је објављена 1969. године. Касније је тврдио да је, док је био у Нигерији, почео радити за МИ6, а тај однос је трајао двије деценије. Атентат на француског предсједника Шарла де Гола 1962. године инспирисао га је да напише заплет који ће касније постати "Дан шакала". Група бивших војника ОАС била је бијесна због Де Голове одлуке да Алжиру да независност након што су многи њихови другови погинули борећи се против алжирских националиста, али Форсајт је ОАС јасно назвао бијелим колонијалистима и неофашистима. И одлучио је да, ако заиста желе да убију Де Гола, морају ангажовати професионалног убицу. Ипак, идеја се претворила у књигу тек 1971. године, када је био без посла у новинарству. Врло брзо "Дан шакала" је претворен у хит филм из 1973. године у којем је главну улогу играо Едвард Фокс, а затим је прошле године постао ТВ серија са Едијем Редмејном у главној улози.

Форсајт је након "Дана шакала" написао роман "Досије Одеса" 1972. године, који је двије године касније адаптиран за велико платно у филму сa Џоном Војтом у главној улози.  Међу његовим другим најпродаванијим дјелима били су трилери "Пси рата" и "Четврти протокол" који су такође добили филмске адаптације. Роман "Преговарач", објављен 1991. године, наставио је успјешан низ, док је роман "Варалица", прича о неконвенционалном, али бриљантном агенту МИ6, претворен у мини-серију. Након још два трилера, "Божја шака" и "Икона", Форсајт је направио експеримент са романом "Фантом са Менхетна", наставком "Фантома из опере" који је био успјешан мјузикл. Други сет кратких прича "Ветеран" такође је добио помијешане критике, али Форсајт се вратио у свом уобичајеном стилу са "Осветником", трилером из 2003. године, а три године касније, "Авганистанцем".

Многи његови фиктивни заплети инспирисани су властитим искуствима из стварног живота широм свијета, а у своје приче је уткао замршене техничке детаље, не умањујући при томе муњевит темпо својих заплета. Његова новинарска позадина унијела је строгост и метрономску ефикасност у његову радну праксу, а његов инстинкт и разумијевање великих прича одржавао је његове романе узбудљиво савременим и свјежим.

Све своје књиге је писао на писаћој машини и одбијао да користи интернет за своја истраживања.

Иронично, његов 18. роман "Лисица",  објављен 2018. године, био је шпијунски трилер о талентованом компјутерском хакеру. Већ у својим осамдесетим годинама морао је престати са истраживачким путовањима у удаљене дијелове свијета, попут путовања у Гвинеју Бисао које га је оставило с инфекцијом и замало коштало ноге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.