Одлазак легендарног глумца Жана Пола Белмонда: Шармер и бунтовник до посљедњег даха

Бранислав Предојевић/агенције
Одлазак легендарног глумца Жана Пола Белмонда: Шармер и бунтовник до посљедњег даха

ПАРИЗ - Легендарни француски глумац Жан Пол Белмондо преминуо је у 88. години, а свијет се опрашта од најшармантнијег и најмужевнијег бунтовника француске кинематографије.

Великан грубе фаце и невјероватног талента, који се прославио како својим улогама, тако и одбијањем дублера у акционим сценама, одбијањем да прими награду "Цезар" (француски еквивалент "Оскару"), али и одбијањем да заврши дугогодишњу каријеру великог заводника (четири брака и десетине веза), био је и остао до самог краја звијезда свјетског формата. Један од најомиљенијих и најпопуларнијих европских и свјетских глумаца статус шармера и бунтовника задржао је до посљедњег даха, да парафразирамо његово најпознатије глумачко дјело. Од Белмонда, вјечитог младића покретних слика, али и сопственог живота, са великом тугом и поштовањем опрашта се свјетска културна јавност уз бројне пангерике посвећене његовом животу и каријери.

На филму је дебитовао 1957. године улогом у трилеру "On Foot, Pn Horse and on Wheels", прву главну улогу одиграо је 1958. у остварењу "Лес цопаинс ду диманцхе", а у истом периоду остварио је успјех и са филмом "Оскар". Ипак, Белмондова звијезда рођена је 1960. године, када је добио улогу ситног гангстера Мишела у култном остварењу Жан-Лика Годара "До посљедњег даха" (партнерка му је била Џин Сиберг којој је овај филм такође донио свјетску славу).

Годару је то био први дугометражни филм у каријери, на фестивалу у Берлину донио му је награду "Сребрни медвјед" за најбољу режију, а само у француским биоскопима имао је око два и по милиона гледалаца. Белмондо је, уз Годара, сарађивао са најутицајнијим редитељима француског новог таласа, играо је у филмовима Луја Мала, Клода Шаброла, Жан-Пјера Мелвила, Франсоа Трифоа и, попут Алена Делона, с којим су га тих година непрестано упоређивали, постао је кључни представник једне изузетне генерације филмских стваралаца којој се дивио читав свијет. У "Филмској енциклопедији" у издању Југословенског лексикографског завода пише да готово све врсте његових улога одликује специфична карактеризација лика и оригиналност глуме.

- У дјелима новоталасног усмјерења створио је нову верзију лика губитника (дезилузираног, али храбреног надом и маштањем, склоног црном хумору и ексцесу, испуњеног презиром ка малограђанштини и конвенцијама, изданог од жена, доведеног до самоубиства). Обликовање тих ликова одликује непредвидљивост глумачког израза и црта романтичног бунтовништва - наведено је у овом опису његовог глумачког стила. Снимио је више од осамдесет филмова, међу којима су и ремек-дјела "Професионалац", "Борсалино", "Ћоћара", "Човјек из Рија", "Модерато Цантабиле", "Луди Пјер", "Жена је жена", "Сирена са Мисисипија" и "Ас асова". Публика, од које је добио надимак Бебел, обожавала га је у ликовима шармантних аутсајдера, пропалица, гангстера, корумпираних полицајаца, заводника, а посљедњи филм у каријери у којем је играо главну улогу, "Непознати у кући", снимио је 1992. године. Белмондо је рођен у предграђу Париза, његов отац Пол Белмондо, син сиромашних Италијана са Сицилије, био је успјешан вајар и усадио је сину љубав према умјетности, иако је у тинејџерским годинама Белмондо више волио бокс, одабрао је ипак свијет глуме.

- У рингу добијате много удараца, често јаких, болних и неугодних, а каријера је кратка. И у глуми су ударци тешки, али барем имате шансе да дуже останете у игри - објаснио је Белмондо у аутобиографији "30 година и 25 филмова". Шампионску филмску "титулу" освојио је прије једанаест година, када се француска кинематографија одужила свом великану додјелом "Златне палме" за животно дјело на Канском фестивалу.

Бебел у пјесми

Белмондо је био један од најомиљенијих страних глумаца у региону, како због великог броја његових филмова приказаних у домаћим биоскопима, тако и због његовог сировог шарма, који се на Балкану осјећао као код куће. Српска публика упознала је Белмонда лично 1971. године, када је са филмом "Борсалино", редитеља Жака Дероја, био гост првог "Феста", али и ресторана у Клубу књижевника и кафана по Скадарлији. Колика је била његова популарност говори и чињеница да је хрватска вокална група "4М" током шездесетих снимила пјесму у његову част названу "Бебел".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана