Милица Гојковић за „Глас“: Свијет без истине није Ђинђићев сан

Улога у серији "Сабља" свакако је била једна од захтевнијих и значајнијих у мом досадашњем раду, не волим да користим реч "каријера". Будући да је лик Данице инспирисан стварним судбинама наших новинарки, осећала сам велику одговорност, али и снажну мотивацију. Током проба, које су биле изузетно темељне и интензивне, отворио ми се потпуно нови свет. Све што сам успела да сазнам о том времену, начину рада новинара и свим притисцима са којима су се суочавали, дубоко ме је потресло, али и инспирисало.
Рекла је ово за "Глас Српске" Милица Гојковић, коментаришући колико је улога новинарке Данице у хит серији "Сабља" једна од најважнијих и најзначајнијих улога у каријери талентоване глумице. Умјетница позната по позоришним и телевизијским ролама, како сама каже, јесте осјећала обавезу с обзиром на тежину теме, али још више мотивацију с обзиром на тежину теме и значај цијелог пројекта?
- Осећала сам обавезу пре свега према свима онима који су били и још су једни од најхрабријих међу нама. Кроз Даницу сам могла да изразим све оно што носи борба за истину у свету, у којем је истина често забрањена или манипулисана. За време снимања трудила сам се да не допустим да било шта пољуља или поремети оно у шта сам чврсто веровала. Иако смо се бавили темом која је и даље врло осетљива, мислим да нам је била неопходна и да је дошла у правом тренутку. Ако стално одгађамо суочавање са деловима наше прошлости, како можемо очекивати да се померимо са тачке на којој се данас налазимо? Овај пројекат нам можда нуди прилику да као друштво постанемо зрелији, да се присетимо и суочимо са овим трагичним догађајем који је обликовао нашу садашњост - рекла је Гојковићева.
ГЛАС: Серија је дочекана с различитим реакцијама, од јако похвалних до негативних, нажалост многе од њих се не баве самим квалитетом серије, од сценарија преко режије до глуме, већ политичким и друштвеним аспектом централне теме, што јасно фрустрира људе који су уложили огроман труд и креативни рад у стварање "Сабље"?
ГОЈКОВИЋ: Реакције које прате емитовање серије су свакако различите и то потпуно разумем. То је, у суштини, и очекивано када се бавите темом која је имала тако велики утицај на наше друштво, нарочито у атмосфери у којој данас живимо. Убиство Ђинђића је догађај дубоко укорењен у нашој колективној свести и снажне реакције су нормалне. Међутим, "проблем настаје када се целокупни пројекат вреднује искључиво кроз политичке и друштвене аспекте, који свакако постоје, али нису једини начин на који треба да гледамо на серију. С обзиром на комплексност теме, овакво једноставно тумачење занемарује дубље слојеве и уметничке вредности које серија носи. Тиме се удаљавате и од основне сврхе уметности, да изазове емоције, прошири перспективе или инспирише.
Такву атмосферу, чини ми се, покушавају да креирају појединци и не желим да залазим у разлоге због којих то раде. За нас, док смо је стварали, једна од важних ствари била је да она отвори простор за озбиљан и потребан дијалог о темама које су заиста кључне за наше друштво и његов даљи развој, али и да подстакнемо гледаоце да се суоче са деловима наше прошлости и да препознају његове последице.
ГЛАС: Сам лик Данице је фиктиван, али врло значајан у самом заплету серије, као особе, и то женске, што није био чест случај код нас, а која повезује политичку и полицијску линију приче у цјелину, носећи симболику једног времена када је појам новинарства имао важну улогу као једна врста савјести друштва. Карактер Данице не да је сјајно оживљен, већ дјелује и као једна врста позива да неко мора тражити истину када институције закажу?
ГОЈКОВИЋ: Медији играју значајну улогу у стварању атмосфере у друштву. Ако довољно дуго понављају исте информације, а друштво почне да верује у те садржаје, то постаје опасно. Човек који је константно изложен једном наративу постепено отупи и то постаје његова једина стварност. Лик Данице, макар за мене, има дубоку симболику, нарочито када говоримо о улози новинарства у друштву. Она представља симбол борбе за очување интегритета и моралних вредности, у времену у којем је тешко, ако не и немогуће, пронаћи истину. Такође позива нас на буђење, подсећа да је новинарство позив у којем треба тражити истину и одговорност, а не бити алат у рукама моћи; на то колико су слобода медија и критичко мишљење неопходни у друштву које је под великим притисцима и у којем је лако изгубити компас, али и да свако од нас може бити носилац промене, борац за правду и извор инспирације у борби за боље друштво.
ГЛАС: Генерално, радили сте са врхунском екипом професионалаца, како испред камере, тако и иза ње, али колико је било тешко фокусирати се на саму улогу, с обзиром на све притиске који су пратили снимање и премијеру серије.
ГОЈКОВИЋ: Током снимања нисам осећала никакав притисак, пре свега захваљујући редитељима Влади Тагићу и Горану Станковићу, као и читавој екипи, како онима испред камере, тако и иза ње. Имала сам велику срећу да радим са некима од наших најбољих глумаца, чији су ме рад и посвећеност неизмерно инспирисали. Као што сам већ рекла, тема серије је осетљива и носи са собом велику одговорност, али нико од нас то није доживљавао као нешто што би нас оптеретило или ометало. Напротив, управо је та одговорност била додатни мотив да са посебном пажњом и посвећеношћу приступимо раду. Сасвим спонтано је створена атмосфера у којој смо деловали као тим, верујући да доприносимо стварању нечега што је много више од обичног пројекта.
ГЛАС: Серије јесу дух модерног времена, сјајна су прилика за младе глумце да брусе занат. Глумили сте у бројим пројектима од "Сјенки на Балкану", "Бесе", "Нечисте крви". Колико је хиперпродукцију серија тешко помирити са театром, који јасно трпи посљедице одсуства глумаца, с обзиром на комплекснији темпо рада у позориштима?
ГОЈКОВИЋ: Може се рећи да серије данас пружају прилику младим глумцима да развијају своје вештине, стичу искуство и опробавају се у различитим жанровима. Међутим, убрзани темпо снимања и константни притисци да се све заврши на време често имају своју цену. Нажалост у том процесу многи основни кораци се занемарују, пре свега темељна анализа сценарија, која је важан корак пре него што се крене у снимање. Са друге стране, позориште захтева потпуно другачији приступ, то је уметност која се развија спорије, кроз дуготрајне пробе и представе које се играју месецима па чак и годинама. У позоришту глумци имају прилику да заиста зароне у теме којима се баве и изнова надопуњују своју игру, јер сваки пут када изађете пред публику, доносите нешто ново. Тај процес дубљег истраживања и континуиране анализе саме улоге омогућава вам да увек донесете нешто аутентично. То искуство је, за мене макар, непроцењиво.
ГЛАС: Серије са друге стране доносе бенефите врло брзо?
ГОЈКОВИЋ: Нажалост, иако смо сви заведени "предностима" рада на серијама, последице тог убрзаног темпа већ постају видљиве у позориштима. Оно се суочава са опасношћу од смањења свог значаја у јавном животу, ако га не будемо чували и неговали. Све је мање глумаца који имају довољно времена и енергије да се посвете искључиво театру. Тешко је ускладити распоред, а ваше присуство је неопходно, то, наравно, утиче на квалитет и број представа. Важно је да не заборавимо колико нам је позориште драгоцено, јер оно има моћ да инспирише, да покрене дискусију и да допринесе позитивним променама у друштву. Зато је неопходно очувати га. Позориште није само забава, оно је темељ друштвене критике, огледало времена у којем живимо и место где се сусрећемо са сопственим вредностима, несигурностима и питањима која нас тиште. Без позоришта наше друштво би изгубило важно средство за напредак и развој.
ГЛАС: Прошли сте нешто што се зове стара школа глуме, од позоришта, преко епизодних рола до главне улоге, што у ери великих брзина и инстант популарности није прослављен приступ. Ко су људи који су Вас инспирисали својим радом пред камером и на позорници док нисте ушли у професионалне воде?
ГОЈКОВИЋ: За мене стара школа глуме није само начин рада, већ и темељни приступ који поштујем и који ми је дао чврсте основе за све што радим данас. Имала сам привилегију да кроз године учим од најбољих, како у позоришту, тако и пред камерама и верујем да је то искуство, као и стрпљење, било кључно у обликовању мог пута. С обзиром на данашњу еру инстант популарности, како кажете, он можда није био најбржи или најлакши, али за мене је био једини прави. Људи који су ме инспирисали били су, пре свега, они који су озбиљно приступали свом позиву, са великим поштовањем према публици и уметности. Њихова посвећеност улогама, сваком детаљу, као и њихов однос према позоришту и филму, оставили су снажан утисак на мене. То су уметници који нису радили само за тренутну популарност, већ су улагали у своје стваралаштво, знајући да својим радом не само да обликују уметност, већ имају и дугорочан утицај на младе генерације.
Улоге
ГЛАС: Радите неколико упоредних пројеката, након "Сабље", сигурни смо, биће много понуда. Када би се коцкице поклопиле, шта бисте жељели да глумите, без обзира на жанр или медиј?
ГОЈКОВИЋ: Мој приступ је једноставан, радујем се свакој улози која ми дође, без обзира на жанр. То је прилика за раст и развој, како професионални, тако и лични. Важно ми је да кроз сваку од њих могу да истражим различите аспекте глуме, да проширим своје границе и да те улоге од мене захтевају потпуно отварање и преиспитивање. То је шанса да изађем из своје зоне комфора, а онда, ако имам среће, да кроз лик који играм дотакнем неког, покренем нешто у њему.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.