Milica Gojković za „Glas“: Svijet bez istine nije Đinđićev san

Rekla je ovo za "Glas Srpske" Milica Gojković, komentarišući koliko je uloga novinarke Danice u hit seriji "Sablja" jedna od najvažnijih i najznačajnijih uloga u karijeri talentovane glumice. Umjetnica poznata po pozorišnim i televizijskim rolama, kako sama kaže, jeste osjećala obavezu s obzirom na težinu teme, ali još više motivaciju s obzirom na težinu teme i značaj cijelog projekta?

- Osećala sam obavezu pre svega prema svima onima koji su bili i još su jedni od najhrabrijih među nama. Kroz Danicu sam mogla da izrazim sve ono što nosi borba za istinu u svetu, u kojem je istina često zabranjena ili manipulisana. Za vreme snimanja trudila sam se da ne dopustim da bilo šta poljulja ili poremeti ono u šta sam čvrsto verovala. Iako smo se bavili temom koja je i dalje vrlo osetljiva, mislim da nam je bila neophodna i da je došla u pravom trenutku. Ako stalno odgađamo suočavanje sa delovima naše prošlosti, kako možemo očekivati da se pomerimo sa tačke na kojoj se danas nalazimo? Ovaj projekat nam možda nudi priliku da kao društvo postanemo zreliji, da se prisetimo i suočimo sa ovim tragičnim događajem koji je oblikovao našu sadašnjost - rekla je Gojkovićeva.

GLAS: Serija je dočekana s različitim reakcijama, od jako pohvalnih do negativnih, nažalost mnoge od njih se ne bave samim kvalitetom serije, od scenarija preko režije do glume, već političkim i društvenim aspektom centralne teme, što jasno frustrira ljude koji su uložili ogroman trud i kreativni rad u stvaranje "Sablje"?

GOJKOVIĆ: Reakcije koje prate emitovanje serije su svakako različite i to potpuno razumem. To je, u suštini, i očekivano kada se bavite temom koja je imala tako veliki uticaj na naše društvo, naročito u atmosferi u kojoj danas živimo. Ubistvo Đinđića je događaj duboko ukorenjen u našoj kolektivnoj svesti i snažne reakcije su normalne. Međutim, "problem nastaje kada se celokupni projekat vrednuje isključivo kroz političke i društvene aspekte, koji svakako postoje, ali nisu jedini način na koji treba da gledamo na seriju. S obzirom na kompleksnost teme, ovakvo jednostavno tumačenje zanemaruje dublje slojeve i umetničke vrednosti koje serija nosi. Time se udaljavate i od osnovne svrhe umetnosti, da izazove emocije, proširi perspektive ili inspiriše.

Takvu atmosferu, čini mi se, pokušavaju da kreiraju pojedinci i ne želim da zalazim u razloge zbog kojih to rade. Za nas, dok smo je stvarali, jedna od važnih stvari bila je da ona otvori prostor za ozbiljan i potreban dijalog o temama koje su zaista ključne za naše društvo i njegov dalji razvoj, ali i da podstaknemo gledaoce da se suoče sa delovima naše prošlosti i da prepoznaju njegove posledice.

GLAS: Sam lik Danice je fiktivan, ali vrlo značajan u samom zapletu serije, kao osobe, i to ženske, što nije bio čest slučaj kod nas, a koja povezuje političku i policijsku liniju priče u cjelinu, noseći simboliku jednog vremena kada je pojam novinarstva imao važnu ulogu kao jedna vrsta savjesti društva. Karakter Danice ne da je sjajno oživljen, već djeluje i kao jedna vrsta poziva da neko mora tražiti istinu kada institucije zakažu?

GOJKOVIĆ: Mediji igraju značajnu ulogu u stvaranju atmosfere u društvu. Ako dovoljno dugo ponavljaju iste informacije, a društvo počne da veruje u te sadržaje, to postaje opasno. Čovek koji je konstantno izložen jednom narativu postepeno otupi i to postaje njegova jedina stvarnost. Lik Danice, makar za mene, ima duboku simboliku, naročito kada govorimo o ulozi novinarstva u društvu. Ona predstavlja simbol borbe za očuvanje integriteta i moralnih vrednosti, u vremenu u kojem je teško, ako ne i nemoguće, pronaći istinu. Takođe poziva nas na buđenje, podseća da je novinarstvo poziv u kojem treba tražiti istinu i odgovornost, a ne biti alat u rukama moći; na to koliko su sloboda medija i kritičko mišljenje neophodni u društvu koje je pod velikim pritiscima i u kojem je lako izgubiti kompas, ali i da svako od nas može biti nosilac promene, borac za pravdu i izvor inspiracije u borbi za bolje društvo.

GLAS: Generalno, radili ste sa vrhunskom ekipom profesionalaca, kako ispred kamere, tako i iza nje, ali koliko je bilo teško fokusirati se na samu ulogu, s obzirom na sve pritiske koji su pratili snimanje i premijeru serije.

GOJKOVIĆ: Tokom snimanja nisam osećala nikakav pritisak, pre svega zahvaljujući rediteljima Vladi Tagiću i Goranu Stankoviću, kao i čitavoj ekipi, kako onima ispred kamere, tako i iza nje. Imala sam veliku sreću da radim sa nekima od naših najboljih glumaca, čiji su me rad i posvećenost neizmerno inspirisali. Kao što sam već rekla, tema serije je osetljiva i nosi sa sobom veliku odgovornost, ali niko od nas to nije doživljavao kao nešto što bi nas opteretilo ili ometalo. Naprotiv, upravo je ta odgovornost bila dodatni motiv da sa posebnom pažnjom i posvećenošću pristupimo radu. Sasvim spontano je stvorena atmosfera u kojoj smo delovali kao tim, verujući da doprinosimo stvaranju nečega što je mnogo više od običnog projekta.

GLAS: Serije jesu duh modernog vremena, sjajna su prilika za mlade glumce da bruse zanat. Glumili ste u brojim projektima od "Sjenki na Balkanu", "Bese", "Nečiste krvi". Koliko je hiperprodukciju serija teško pomiriti sa teatrom, koji jasno trpi posljedice odsustva glumaca, s obzirom na kompleksniji tempo rada u pozorištima?

GOJKOVIĆ: Može se reći da serije danas pružaju priliku mladim glumcima da razvijaju svoje veštine, stiču iskustvo i oprobavaju se u različitim žanrovima. Međutim, ubrzani tempo snimanja i konstantni pritisci da se sve završi na vreme često imaju svoju cenu. Nažalost u tom procesu mnogi osnovni koraci se zanemaruju, pre svega temeljna analiza scenarija, koja je važan korak pre nego što se krene u snimanje. Sa druge strane, pozorište zahteva potpuno drugačiji pristup, to je umetnost koja se razvija sporije, kroz dugotrajne probe i predstave koje se igraju mesecima pa čak i godinama. U pozorištu glumci imaju priliku da zaista zarone u teme kojima se bave i iznova nadopunjuju svoju igru, jer svaki put kada izađete pred publiku, donosite nešto novo. Taj proces dubljeg istraživanja i kontinuirane analize same uloge omogućava vam da uvek donesete nešto autentično. To iskustvo je, za mene makar, neprocenjivo.

GLAS: Serije sa druge strane donose benefite vrlo brzo?

GOJKOVIĆ: Nažalost, iako smo svi zavedeni "prednostima" rada na serijama, posledice tog ubrzanog tempa već postaju vidljive u pozorištima. Ono se suočava sa opasnošću od smanjenja svog značaja u javnom životu, ako ga ne budemo čuvali i negovali. Sve je manje glumaca koji imaju dovoljno vremena i energije da se posvete isključivo teatru. Teško je uskladiti raspored, a vaše prisustvo je neophodno, to, naravno, utiče na kvalitet i broj predstava. Važno je da ne zaboravimo koliko nam je pozorište dragoceno, jer ono ima moć da inspiriše, da pokrene diskusiju i da doprinese pozitivnim promenama u društvu. Zato je neophodno očuvati ga. Pozorište nije samo zabava, ono je temelj društvene kritike, ogledalo vremena u kojem živimo i mesto gde se susrećemo sa sopstvenim vrednostima, nesigurnostima i pitanjima koja nas tište. Bez pozorišta naše društvo bi izgubilo važno sredstvo za napredak i razvoj.

GLAS: Prošli ste nešto što se zove stara škola glume, od pozorišta, preko epizodnih rola do glavne uloge, što u eri velikih brzina i instant popularnosti nije proslavljen pristup. Ko su ljudi koji su Vas inspirisali svojim radom pred kamerom i na pozornici dok niste ušli u profesionalne vode?

GOJKOVIĆ: Za mene stara škola glume nije samo način rada, već i temeljni pristup koji poštujem i koji mi je dao čvrste osnove za sve što radim danas. Imala sam privilegiju da kroz godine učim od najboljih, kako u pozorištu, tako i pred kamerama i verujem da je to iskustvo, kao i strpljenje, bilo ključno u oblikovanju mog puta. S obzirom na današnju eru instant popularnosti, kako kažete, on možda nije bio najbrži ili najlakši, ali za mene je bio jedini pravi. Ljudi koji su me inspirisali bili su, pre svega, oni koji su ozbiljno pristupali svom pozivu, sa velikim poštovanjem prema publici i umetnosti. Njihova posvećenost ulogama, svakom detalju, kao i njihov odnos prema pozorištu i filmu, ostavili su snažan utisak na mene. To su umetnici koji nisu radili samo za trenutnu popularnost, već su ulagali u svoje stvaralaštvo, znajući da svojim radom ne samo da oblikuju umetnost, već imaju i dugoročan uticaj na mlade generacije.

Uloge

GLAS: Radite nekoliko uporednih projekata, nakon "Sablje", sigurni smo, biće mnogo ponuda. Kada bi se kockice poklopile, šta biste željeli da glumite, bez obzira na žanr ili medij?

GOJKOVIĆ: Moj pristup je jednostavan, radujem se svakoj ulozi koja mi dođe, bez obzira na žanr. To je prilika za rast i razvoj, kako profesionalni, tako i lični. Važno mi je da kroz svaku od njih mogu da istražim različite aspekte glume, da proširim svoje granice i da te uloge od mene zahtevaju potpuno otvaranje i preispitivanje. To je šansa da izađem iz svoje zone komfora, a onda, ako imam sreće, da kroz lik koji igram dotaknem nekog, pokrenem nešto u njemu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.