Марко Вукосав: Прича "Линија" крије сто хиљада филмова

Ово је велик и сложен пројекат у коме је учествовало много људи, од техничке екипе, глумаца, волонтера итд. Снимало се од августа прошле године до почетка марта ове године на више локација у Србији и Републици Српској. Филм носи не само велику уметничку већ и историјску важност, с обзиром на то да се ради о човеку или боље речено натчовеку доктору Миодраг Лазићу, који нас је задужио на много начина.

Рекао је ово за "Глас Српске", глумац Марко Вукосав коментаришући своје искуство на филму "Линија", чије је снимање  у режији Драгана Елчића недавно завршено. У филму који је инспирисан мотивима из "Дневника ратног хирурга", доктора Миодрага Лазића, а који је задужио српски народ на овим просторима својим херојским подвизима, талентовани умјетник игра улогу једног од сабораца доктора Лазића.

- У филму тумачим улогу једног од бораца на линији борбе у Сарајеву, недалеко од импровизоване болнице "Жица". То је млад човек, који је решен да остане и помогне својим пријатељима и свом народу на борбеној линији, али исто тако и у самој болници као медицински радник. Дакле један свестран човек - рекао је Вукосав.

ГЛАС: Можете ли нам рећи нешто више како је протекао процес на пољу редитељ-глумац. Што сте највише научили из тог рада?

ВУКОСАВ: Драган Елчић је уметник са јасним циљем, сценарио је припремао детаљно и са посебном пажњом. Самим тим редитељ нам је дао јасну и искристалисану причу којој глумац може да приступи са максималним уверењем.

Сарадња је текла заиста са пуно разумевања, како на припремним пробама тако и на самом снимању где сам много научио о глуми на филму, пошто до сада на том пољу  нисам имао пуно искуства.

ГЛАС: Претпостављамо да постоји велики број анегдота и догодовштина са снимања с обзиром на то да сте били окружени  сјајном филмском екипом. Укратко, по чему ћете највише памтити снимање овог филма ?

ВУКОСАВ: Сигурно да ћу целога живота памтити снимање сцена егзодуса. Те су се сцене снимале на Романији и у Источном Сарајеву где је било преко хиљаду статиста. Велики број тих људи који су дошли волонтерски да помогну снимање су заиста и били у том стварном егзодусу који се десио пре тридесет година. Свако од тих људи прича своју истиниту и јединствену причу од које би могао да се сними посебан филм или напише роман. Око сто хиљада људи било је у том егзодусу и то су приче за сто хиљада филмова.

Ту су и наравно старије и млађе колеге глумци који су увек били ту да помогну на сваком пољу као прави пријатељи, тако да је атмосфера увек била на великом другарском и професионалном нивоу.

ГЛАС: Сада би се вратили на даске које живот значе. Ових дана увелико трају пробе у Позоришту Приједор за представу "Мистерија Буфо" по тексту чувеног италијанског писца Дарија Фоа, а у режији Давида Алића. Можете ли да нам откријете неке детаље везане за Вашу улогу и свакако нешто више о овом интригантном драмском дјелу?

ВУКОСАВ: Не могу вам у овом тренутку рећи нешто више о самој улози, јер смо тек на почетку рада где се још додељују улоге, али могу рећи да ће ово бити једна несвакидашња представа која ће нас све добро насмејати, растужити и научити по нешто о нама самима. Дело је сатира, настало шездесетих година двадесетог века, које је нобеловац Дарио Фо изводио као монодраму. У нашој адаптацији то је ансамбл представа у којој учествује једанаесторо глумаца, има десетине ликова, тако да ће свако од нас имати више улога. Остаје нам да радимо и да извучемо максимум из текста и нас самих. Надамо се премијери почетком маја.

ГЛАС: Радите поново са Давидом Алићем са којим сте прије неколико годину сарађивали на хваљеном сад већ хит комаду "Каубоји". Што је то што издваја Давида на пиједестал најбољих младих редитеља?

ВУКОСАВ: Давид је стрпљив и интелигентан редитељ који воли и чува глумца и зна да ради  са глумцима на такав начин како би заједно долазили до решења и ту се глумац осећа слободно и сигурно у сценама које му нису наметнуте већ тим заједничким радом постају његове исто колико и редитељеве и обрнуто.

ГЛАС: Кад смо код "Каубоја", ова сад већ култне представа разбила је предрасуде о мјузиклу као превазиђеном позоришном жанру. Колико је генерално ова форма данас способна да публику увуче у озбиљне теме кроз разигран приступ?

ВУКОСАВ: Може мјузикл као форма и те како да пробуди и дотакне човека у публици, проблем је што су то углавном скупе и захтевне продукције које изискују много времена и средстава, тако да се позоришне куће ређе хватају овог посла, али ето ми смо имали ту срећу да у животном искуству имамо и такву једну представу.

ГЛАС: За крај, како бисте данас дефинисали бављење умјетношћу у домаћим оквирима, неком врсто мазохизма или мисију која се не смије зауставити?

ВУКОСАВ: То је дефинитивно потреба. Обавеза, поготово код нас, да се чува и гаји језик и култура који се полако распадају под налетом технологија и светских трендова. Колико год било тешко бавити се уметношћу данас, за мене никада неће бити мазохизам, већ слобода духа коју даје стварање.

Режија

ГЛАС: Запажени сте и као редитељ који је показао велико знање и таленат у неколико представа које сте режирали попут "Плава птица", "Пјесме моје",  "Не играј на Енглезе" и "Кућа на брду". Шта Вас је привукло режијском занату?

ВУКОСАВ: Сцена је бесконачан простор за маштање, где је све могуће. Размишљање о могућностима постављања оквира за игру и разноликим начинима игре ме је фасцинирало. Али тако је некако и са глумом, ипак су глума и режија нераздвојни. Ту је и мој ментор на Академији умјетности, покојни професор Ненад Бојић. Због његовог знања и јединственог приступа позоришту одлучио сам се на мастер студије и дубље копање по позоришту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.