Marko Vukosav: Priča "Linija" krije sto hiljada filmova

Ovo je velik i složen projekat u kome je učestvovalo mnogo ljudi, od tehničke ekipe, glumaca, volontera itd. Snimalo se od avgusta prošle godine do početka marta ove godine na više lokacija u Srbiji i Republici Srpskoj. Film nosi ne samo veliku umetničku već i istorijsku važnost, s obzirom na to da se radi o čoveku ili bolje rečeno natčoveku doktoru Miodrag Laziću, koji nas je zadužio na mnogo načina.

Rekao je ovo za "Glas Srpske", glumac Marko Vukosav komentarišući svoje iskustvo na filmu "Linija", čije je snimanje  u režiji Dragana Elčića nedavno završeno. U filmu koji je inspirisan motivima iz "Dnevnika ratnog hirurga", doktora Miodraga Lazića, a koji je zadužio srpski narod na ovim prostorima svojim herojskim podvizima, talentovani umjetnik igra ulogu jednog od saboraca doktora Lazića.

- U filmu tumačim ulogu jednog od boraca na liniji borbe u Sarajevu, nedaleko od improvizovane bolnice "Žica". To je mlad čovek, koji je rešen da ostane i pomogne svojim prijateljima i svom narodu na borbenoj liniji, ali isto tako i u samoj bolnici kao medicinski radnik. Dakle jedan svestran čovek - rekao je Vukosav.

GLAS: Možete li nam reći nešto više kako je protekao proces na polju reditelj-glumac. Što ste najviše naučili iz tog rada?

VUKOSAV: Dragan Elčić je umetnik sa jasnim ciljem, scenario je pripremao detaljno i sa posebnom pažnjom. Samim tim reditelj nam je dao jasnu i iskristalisanu priču kojoj glumac može da pristupi sa maksimalnim uverenjem.

Saradnja je tekla zaista sa puno razumevanja, kako na pripremnim probama tako i na samom snimanju gde sam mnogo naučio o glumi na filmu, pošto do sada na tom polju  nisam imao puno iskustva.

GLAS: Pretpostavljamo da postoji veliki broj anegdota i dogodovština sa snimanja s obzirom na to da ste bili okruženi  sjajnom filmskom ekipom. Ukratko, po čemu ćete najviše pamtiti snimanje ovog filma ?

VUKOSAV: Sigurno da ću celoga života pamtiti snimanje scena egzodusa. Te su se scene snimale na Romaniji i u Istočnom Sarajevu gde je bilo preko hiljadu statista. Veliki broj tih ljudi koji su došli volonterski da pomognu snimanje su zaista i bili u tom stvarnom egzodusu koji se desio pre trideset godina. Svako od tih ljudi priča svoju istinitu i jedinstvenu priču od koje bi mogao da se snimi poseban film ili napiše roman. Oko sto hiljada ljudi bilo je u tom egzodusu i to su priče za sto hiljada filmova.

Tu su i naravno starije i mlađe kolege glumci koji su uvek bili tu da pomognu na svakom polju kao pravi prijatelji, tako da je atmosfera uvek bila na velikom drugarskom i profesionalnom nivou.

GLAS: Sada bi se vratili na daske koje život znače. Ovih dana uveliko traju probe u Pozorištu Prijedor za predstavu "Misterija Bufo" po tekstu čuvenog italijanskog pisca Darija Foa, a u režiji Davida Alića. Možete li da nam otkrijete neke detalje vezane za Vašu ulogu i svakako nešto više o ovom intrigantnom dramskom djelu?

VUKOSAV: Ne mogu vam u ovom trenutku reći nešto više o samoj ulozi, jer smo tek na početku rada gde se još dodeljuju uloge, ali mogu reći da će ovo biti jedna nesvakidašnja predstava koja će nas sve dobro nasmejati, rastužiti i naučiti po nešto o nama samima. Delo je satira, nastalo šezdesetih godina dvadesetog veka, koje je nobelovac Dario Fo izvodio kao monodramu. U našoj adaptaciji to je ansambl predstava u kojoj učestvuje jedanaestoro glumaca, ima desetine likova, tako da će svako od nas imati više uloga. Ostaje nam da radimo i da izvučemo maksimum iz teksta i nas samih. Nadamo se premijeri početkom maja.

GLAS: Radite ponovo sa Davidom Alićem sa kojim ste prije nekoliko godinu sarađivali na hvaljenom sad već hit komadu "Kauboji". Što je to što izdvaja Davida na pijedestal najboljih mladih reditelja?

VUKOSAV: David je strpljiv i inteligentan reditelj koji voli i čuva glumca i zna da radi  sa glumcima na takav način kako bi zajedno dolazili do rešenja i tu se glumac oseća slobodno i sigurno u scenama koje mu nisu nametnute već tim zajedničkim radom postaju njegove isto koliko i rediteljeve i obrnuto.

GLAS: Kad smo kod "Kauboja", ova sad već kultne predstava razbila je predrasude o mjuziklu kao prevaziđenom pozorišnom žanru. Koliko je generalno ova forma danas sposobna da publiku uvuče u ozbiljne teme kroz razigran pristup?

VUKOSAV: Može mjuzikl kao forma i te kako da probudi i dotakne čoveka u publici, problem je što su to uglavnom skupe i zahtevne produkcije koje iziskuju mnogo vremena i sredstava, tako da se pozorišne kuće ređe hvataju ovog posla, ali eto mi smo imali tu sreću da u životnom iskustvu imamo i takvu jednu predstavu.

GLAS: Za kraj, kako biste danas definisali bavljenje umjetnošću u domaćim okvirima, nekom vrsto mazohizma ili misiju koja se ne smije zaustaviti?

VUKOSAV: To je definitivno potreba. Obaveza, pogotovo kod nas, da se čuva i gaji jezik i kultura koji se polako raspadaju pod naletom tehnologija i svetskih trendova. Koliko god bilo teško baviti se umetnošću danas, za mene nikada neće biti mazohizam, već sloboda duha koju daje stvaranje.

Režija

GLAS: Zapaženi ste i kao reditelj koji je pokazao veliko znanje i talenat u nekoliko predstava koje ste režirali poput "Plava ptica", "Pjesme moje",  "Ne igraj na Engleze" i "Kuća na brdu". Šta Vas je privuklo režijskom zanatu?

VUKOSAV: Scena je beskonačan prostor za maštanje, gde je sve moguće. Razmišljanje o mogućnostima postavljanja okvira za igru i raznolikim načinima igre me je fasciniralo. Ali tako je nekako i sa glumom, ipak su gluma i režija nerazdvojni. Tu je i moj mentor na Akademiji umjetnosti, pokojni profesor Nenad Bojić. Zbog njegovog znanja i jedinstvenog pristupa pozorištu odlučio sam se na master studije i dublje kopanje po pozorištu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.