Фото: V. Tripić
| Marko Novaković
Много је мотива ту било, али оно што је за мене било најзначајније јесте заправо бављење савешћу главних јунака. Занимало ме је како та савест, поред свих заташкавања, корупције и свега што нас окружује последњих година, утиче на њихов однос.
Рекао је ово за "Глас Српске", режисер Марко Новаковић, коментаришући које је мотиве искористио за причу коју гради у свом психолошком трилеру "Саучесници" који је протекле седмице имао премијеру у Републици Српској. Искусни режисер и сценариста, каже да му је било занимљиво бавити се злочином и посљедицама истог на однос двоје људи, који на различит начин прихватају посљедице оног што су учинили.
-У једном моменту питамо се како је та љубав, која је дефинитивно постојала једно време, утицала на оно што ће се десити касније и да ли је она уопште у том стварном облику и постојала. Наравно, када се концепција живота промени у делићу секунде, људи показују своје праве карактере. То је главни мотив којим сам се бавио. Нико од нас није без греха и погрешних одлука у животу, па је и мени овај филм помогао да спознам себе, али и неке ствари које сам желио да поделим са публиком, рекао је Новаковић.
ГЛАС: Десет година вас није било у дугометражном играном филму. Вратили сте се специфичним психолошким трилером "Саучесници". Колико је било изазовно обезбиједити продукцијска средства и окупити екипу за пројекат који није типичан комерцијални филм нити класични фестивалски артхаус филм?
НОВАКОВИЋ: Дуго сам лутао. У ову причу сам ушао 2016. године када сам добио сценарио. Након две године и промене два продуцента, тек 2018. и 2019. сам се договорио са Лазом Ристовским и "Зилион филмом". Крајем 2020. године, након пандемије, добили смо прва средства на конкурсу Филмског центра. Послије тога нам нико није дао ни динар, одбијали су нас на свим конкурсима, док се 2022. ситуација није отворила са копродукцијама из Војводине, Хрватске и Македоније. Први пут сам радио овако скуп пројекат у таквом продукцијском плану. Нажалост, то је тај неки пут српског редитеља, између два филма прође осам до десет година, и то под условом да имате добар сценарио, добру продукцију и да комисија то препозна.
ГЛАС: Колико вам је у жанровском смислу било занимљиво бавити се формом психолошког трилера?
НОВАКОВИЋ: Јако ми је било забавно. Волим да истражујем сопствене границе и да видим како се сналазим у новим стварима. Нисам ја одабрао овај филм, већ мислим да је он одабрао мене. Ушао сам у цијелу причу отвореног срца, са жељом да правим што мање компромиса и да локалну тему уздигнем на универзални ниво. Главна сатисфакција су ми позиви на фестивале које смо добили.
ГЛАС Поменули сте да је прича локална, смјештена у мању средину. Да ли би овај филм имао другачији расплет да је сниман у неком већем граду и колико је за причу важан управо тај заворени амбијент?
НОВАКОВИЋ: Филм је могао имати неколико расплета. Неко ми је духовито рекао да би у холивудском расплету неко извадио пушку и побио све на крају. То би можда била нека врста правде, али живот често не изгледа тако, ми смо изабрали искушење заједничког ћутања. Сматрам да је добро што је филм смештен у мањи град, јер се тамо све те политичке и друге манипулације обављају брже и тише. Сви знају оно о чему се прича, а нарочито сви знају оно о чему се ћути. Жељели смо да то буде Ужице. Сценариста Огњен Обрадовић је из Ужица и он познаје тај крај, а упознао сам га и ја, што током војног рока прије много година, што тражећи локације за филм. У мањем граду је све некако блискије међу људима, а истовремено отуђено када треба доћи до заједничког решења. Вероватно би се нешто слично могло десити и у већем граду, али овај крај је врло реална слика времена у којем живимо, гдје лажемо о приоритетима и гледамо како ћемо се снаћи.
ГЛАС: Судбина главних јунака је врло занимљива, избјегли су заонску казну за прекрашј али како ви кажете , осудили сте и на живот, можда казну страшнију било каквог затвора?
НОВАКОВИЋ: Злочини ипак на крају добију казну. То било оно што су заслужли, јас се искрено надам. Није то ствар само нашег филма. "Саучесници" филм излази у једном врло комплексном тренутку и по саму Србију. У једном систему где је друштво изузетно поларизовано и подељено. И још излази у тренутку када не одговара оваква истина ни једној ни другој страни. Мислим да смо изазвали одређену провокацију, и то ми је драго. Поновићу, ако се у једном гледаоцу догоди нека промена везено за гледање филма, ја ћу бити срећан и као човек и као умјетник.
ГЛАС: Филм је минималистички, са мало спољних локација, једна врста камерне приче. Колико сте се ослањали на глумачку екипу и колико је у таквој поставци уопште било мјеста за за импровизацију?
НОВАКОВИЋ: Глумачка екипа је овдје, без претеривања 80 одсто филма. Из мог претходног искуства у позоришту, јако су ми биле важне "читаће пробе". Оне су имале две сврхе: прво, да се ликови међу собом осете и упознају, а друго, да се уз помоћ лектора успостави ужички дијалекат.
Без обзира на то одакле су глумци долазили, из Хрватске, Македоније, Србије, Црне Горе или Босне, сви су морали говорити ужички. Имали смо видео-позиве са глумцима из региона, читали текст преко лаптопа и лектор је свима помагао да то звучи упечатљиво. Чак ни људи из Ужица нису имали много критика на наш говор, тако да смо задовољни.
ГЛАС: Када помињемо глумце, окупили сте сјајна глумачка имена попут Невене Неранџић, Радована Вујовића, Анице Добре, Златана Видовића, Хане Селимовић... Какво је било искуство рада са њима?
НОВАКОВИЋ: То су све врхунски глумци. Осим Аните Огњановић, са готово свима осталима сам радио први пут. Имали смо сјајну регионалну екипу, укључујући Сару Климоску из Македоније и Петра Новаковића из Црне Горе. Продуцент ми је омогућио да сам бирам глумце и то је било драгоцено. Они су својим предлозима и спонтаним реакцијама на снимању додали нове слојеве филму. Када имате такве професионалце, редитељ добија много више него што је планирано сценаријем.
ГЛАС: Посебну пажњу привлачи улога Невене Пауновић. Како сте доживјели њену трансформацију од Софије прије злочина до Софије послије несреће?
НОВАКОВИЋ: Невена је јако млада, али већ искусна глумица. Ово јој је можда највећи глумачки задатак до сада. Она поседује изузетан дар и суптилност, минималистичким средствима решава најтеже ситуације. Њен поглед и очи су веома упечатљиви. Успела је да сву ту унутрашњу борбу избаци пред камеру и верујем да публика то препознаје и саосећа са њом, иако се због самог расплета не може у потпуности поистоветити са тим ликом. На крају, ипак, сви ми остајемо саучесници.
ГЛАС: Лајтмотиви филма су прилично мрачни, злочин, прикривање, физичко и психичко злостављање, манипулација и корупција... Може ли се изаћи из тог зачараног круга лажи и шутње?
НОВАКОВИЋ: Страшно бих волио да урадим неку комедију, али ми је нико не нуди(смијех). Наравно да је могуће изаћи из круга лажи, али људи се чешће у њему затварају и "плешу" са онима који су око њих. Филм би требало да послужи као освешћење, како не би требало да буде и против чега се треба побунити. Увек је боље чистити кућу него заташкавати зло.
ГЛАС: Хоћемо ли на сљедећи филм опет чекати десет година?
НОВАКОВИЋ: Надам се да нећемо. Имам један сценарио на којем треба још доста да се ради, али тренутно још увек живим живот "Саучесника". Пратим филм док не прође свој круг по фестивалима и градовима ове године. Снимљена је мини-серија са четири епизоде, са доста нових сцена и карактера. Драго ми је што људи који погледају филм излазе са снажним утисцима и имају шта да ме питају и након пројекције.
ГЛАС: Поред режије, обављате и посао одговорног уредника на РТС-у. Колико је захвално балансирати између ауторског рада и уредничке функције?
НОВАКОВИЋ: То је поприлично незахвална функција – први сте у реду када има проблема, а посљедњи када стижу похвале, али не жалим се. Мој фокус је на драмском и домаћем серијском програму, гдје се трудимо да понудимо што садржајнији програм различитих жанрова и епоха. Свакако је тешко пронаћи вријеме за сопствени креативни израз, али успех серија попут "Сабље" или "Тврђаве" говоре да идемо у добром правцу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике