Мануел Шапира: Жеља ми је да упознам Микија Манојловића

Филм познатог аутора ће бити приказан вечерас на локацији Силоси Београд на Доњем Дорћолу када ће редитељ Шапира након пројекције одговарати на питања из публике, а онда ће његово остварење и свечано затворити манифестацију у недјељу вече, 19. јуна на Косанчићевом венцу.

У питању је редитељски деби Шапире на пољу дугометражног играног филма.

"Веома је пријатно код вас, први пут сам овдје, град има занимљиву архитектуру, прелијепе грађевине, запазио сам и лијепе биоскопе у Београду. Истина, напољу је веома врело, тако је у ово доба године. Свиђа ми се комбинација старих и нових зграда код вас, необично је уклапање. Стигао сам да видим ријеку Дунав, много зеленила, стварно божанствену природу имате", каже Шапира.

"Жеља ми је да посјетим Југословенску кинотеку, јер су ми то препоручиле колеге које су биле у Србији. Бићу овдје четири дана и ноћи и надам се да ћу имати довољно времена да истражим вашу културу. Имам већ испланиран програм и план шта све треба обићи, тако да осим Кинотеке, жеља ми је да видим ваш Музеј примјењене уметности, разне галерије, а не бих се бунио да обиђем и неки базен или језеро да се освјежим”, кроз осмијех је рекао француски режисер Шапира, иначе свестрани аутор - сценариста, продуцент, монтажер и повремено глумац.

Осим тога, Шапира се нада да ће коначно упознати Предрага Микија Манојловића, по њему - звијезду француског филма, који је ове године "кум" фестивала.

Најновији наслов који ће затворити фестивал је драма "Хронологија насиља", вишеструко награђиваног редитеља Мануела Шапире, који је познат до сада по кратким играним или документарним насловима (“Пси”, “Круг”, “Жак Декло”, ”Да ли си сигуран?”, “Бункер”, “Декроше”, “Човјекова ћерка”) и неким играним дужим ТВ остварењима (“Демокле”).

Шапира се на тренутак пребацио у могућу улогу менаџера или промотера сопственог филма и размишљао је како би могао да га опише укратко а да тиме одмах привуче публику у биоскопе.

"Мој филм је сниман на малом непознатом острву Мајот у Француској. Самим тим то је филм о једном дијелу моје земље о коме заиста мало ко зна, нити замишља да уопште постоји. Ово је прича о том мјесту где су становници тог острва, на неки начин - напуштени. У овом филму публика би требало нешто да гледа и нешто да посматра, увиђа, открива", објаснио је Шапира.

Филм говори о судбини дјечака Моиза, кога је мајка напустила чим се родио, а усвојила га је медицинска сестра на Мајоту. Она га је сама одгајала и његовала све док није умрла када је он имао 15 година.

Острво Мајот је иначе заборављена територија која припада Француској и нико никада прије Шапире није тамо снимао филм, што је он сам истакао у разговору.

Режисер је истакао свој став на конференцији путем онлајн јављања прије недељу дана, да је за њега филм "територија потпуне слободе", те да је и свој први играни дугометражни филм снимао у правој слободи на непознатом острву.

"Ту дефиницију сам пружио јавности управо конкретно због овог филма, јер је заиста готово немогуће отићи, допријети до тамо и још снимити филм, дјелује неизводљиво. Зато се нико прије мене и није усудио да снима пројекте на том острву. Међутим, када сте тамо, онда ипак искористите све могућности које су вам на располагању", рекао је сценариста и режисер.

Аутор је приближио радњу ријечима да се дјечак Моиз сели у картонски град у коме живе малољетници одбачени и препуштени самом себи, и ту настаје драма како ће се јунак сналазити у сасвим новом окружењу.

Тамо ће се упознати са извјесним Брусом, шефом једног од кланова, који је веома непредвидив и понаша се као прави тиранин.

Дјечака тешке судбине тумачи млади Жил Алан Нгаламу Хипократ коме је ово прво глумачко остварење, а важне роле имају искусни глумци - прије свега Селин Салет, позната из романтичне фантазије "У другом животу" (2010) у режији Клинта Иствуда са Метом Дејмоном, био у номинацијама за Оскара.

Салет је такође запажена и по филмовима "Марија Антонета" (2006) Софије Кополе, као и "Кућа толеранције" (2011), добитник 6 награда и 11 номинација за престижна филмска признања.

Аутентичну мушку улогу у филму Шапире тумачи Дали Бенсалах, кога пубика зна по улози у посљедњем Џејмс Бонду - “Није вријеме за умирање” (2021).

Сигурно није једноставно снимати са дебитантима и већ афирмисаним, славним глумцима.

"Било је веома изазовно радити на тај начин, правити посебан микс дјеце без искуства и старијих глумаца са огромним искуством иза себе. Нека дјеца су баш са тог острва, друга су из Париза. Тако да је било ту доста посла. Глумица Селин Салет је увелико позната у америчким фимовима, драго ми је да сам је имао у свом филму", подвукао је Шапира причу о глумцима, а као и његов колега редитељ Серж Бозон, гост на овом фестивалу, и он глуми на великом платну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.