Маја Милош: Јунаци “Клипа” живе око нас

Путем филма “Клип” нисам желела да правим разгледницу Србије. Модел понашања из овог филма не може да се веже за све људе из нашег окружења, али један одређени део популације се понаша идентично као јунаци “Клипа”.

Испричала је ово у интервјуу за “Глас Српске” млада српска редитељка Маја Милош, која потписује сценарио и режију за филм “Клип” у продукцији “Баш Челика”. “Клип”, који је дебитантски филм Маје Милош, добио је значајна признања на свјетским фестивалима, а такође је и први српски филм који је приказан на фестивалу у Ротердаму, гдје је добио “Златног тигра”.

* ГЛАС: Осим режије, за “Клип” сте радили и сценарио. Зашто се одлучили да снимите овај филм?  

МИЛОШ: Идеју за сценарио “Клипа” добила сам после много погледаних снимака које су јако млади људи постављали на интернет. На снимцима сам видела дивље журке, сцене насиља, опијања, дрогирања, али и сцене секса веома младих девојака. Из тога се могло закључити да постоји огромна енергија коју млади људи не знају како да каналишу. Кренула сам од социјалног елемента, али нисам желела да филм буде у било ком смислу осуђујући или да постане пропаганда. Желела сам да истражим како тинејџери у Србији данас комуницирају, шта се догађа са емоцијама и како се љубав рађа и манифестује у таквим суровим околностима. “Клип” је љубавна прича смештена у сурово окружење. Хтела сам да разумем шта се догађа у свету тих клинаца, а не да осуђујем било какво понашање. Филм се дотиче и питања комуникације и потребе за љубављу. Јако је важно да родитељи и друштво на један много бољи начин почну да се баве младима, али то би требало да буде и улога медија.     

* ГЛАС: За “Клип” сте добили важна признања, награду “Златни тигар” на фестивалу у Ротердаму и прије неколико дана награду “Бијели ирис” за најбољи дебитантски филм у Бриселу. Колико Вам је битно што су и жири и публика позитивно оцијенили филм?

МИЛОШ: Као дебитанту ми је најзначајније да филм буде гледан, односно да што више људи има могућност да погледа “Клип”. Награде омогућавају високу гледаност, у том смислу да филм буде у центру медијске пажње и да ће онда људи бити заинтересовани да га погледају. После награда стижу позиви са других фестивала да учествујемо, а имамо и дистрибуцију филма у европским земљама, али и на другим континентима. “Златни тигар” у Ротердаму, где је врло значајно да се појави дебитантски филм, веома помаже свим младим редитељима. Још за време трајања ротердамског фестивала доста је писано о филму, што је допринело популарности “Клипа”. Свака награда је потврда да филм комуницира са људима. Признања су ме обрадовала и због целе екипе која је веома дуго и напорно, са много емоција радила на филму. “Клип” је резултат дугогодишњег процеса. Зато сам се радовала што су млади глумци добили потврду у виду награда. Глумачка екипа је јако срећна због успеха филма.

* ГЛАС: У којој мјери је битно да више оваквих прича из српске кинематографије иде у свијет? 

МИЛОШ: Тенденција српских филмова тренутно је да се изразито баве реалношћу. Желела сам да прича “Клипа” буде што више аутентична, а преко тога је постала и универзална. Све теме којима се филм бави, комуникација међу младима, генерацијски јаз, константна потреба за снимањем и суровост која влада међу људима, нису искључиво везани за Србију. То није ни настало у Србији, па је зато блиско и свим људима широм света. Са интимном причом из филма сви гледаоци могу да се повежу.       

Прича

Јунакиња “Клипа” је Јасна, тинејџерка која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко болестан и Јасна је бијесна на све. Заљубљена је у Ђолета, а мучну свакодневицу покушава да потисне експериментисањем у сексу, дрогама, изласцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.