Легендарни хорор “Створ” у биоскопима за 40. рођендан: Ужас на крају свијета

Бранислав Предојевић/агенције
Легендарни хорор “Створ” у биоскопима за 40. рођендан: Ужас на крају свијета

ЛОС АНЂЕЛЕС - Легендарни научнофантастични хорор “Створ”, једнако легендарног режисера Џона Карпентера, из 1982. поново се вратио у биоскопе како би се прославило 40 година од премијере.

Премијерно приказан 25. јуна 1982. године, филм је након пуних 40 година приказан на специјализованим пројекцијама широм САД помоћу компаније како би се на прави начин одужио дуг овом култном класику жанра страве и ужаса.

Заснован на новели Џона Кембела Џуниора из 1938. “Who Goes There?” (која је била екранизована у филму из 1951. године), филм доноси причу о групи америчких истраживача на Антарктику, који се на крају свијета срећу са непознатим ужасом, паразитском ванземаљском животном формом која асимилира, а затим имитира друге организме. Групу обузима параноја због које се сукобљавају, јер сазнају да више не могу да вјерују једни другима и да би било ко од њих могао да буде чудовишни створ, који брутално убија чланове тима једног по једног.

Сценарио је написао Бил Ланкастер, а Карпентер, који је годинама био опсесивно заљубљен у овај пројекат, својом надахнутом режијом претворио га је уз помоћ ауторског тима у жанровско ремек-дјело. Оно по чему се “Створ” истиче међу другим причама о инвазији ванземаљаца јесте начин како се само чудовиште сакрива од људи.

Оно што филм чини посебним су његови специјални ефекти. Како се створење бори против некога, његов облик се мијења и помјера док не постане кошмарни сплет дијелова тијела, пипака и меса. Овом неименованом ужасу из непознатог, супротставља се немоћна посада базе, чији су нерви већ начети хладном пустоши Антарктика, а након напада Створа, стање параноје и страха претвара се у катастрофу, коју покушава зауставити пилот хеликоптера Мекреди (сјајни Курт Расел).

Иако је “Створ” био чин филмске љубави за Карпентера и његов тим, критика и публика се нису у почетку сложили са њима. Критичари су филм сматрали експлоаторским претјерано крвавим и нихилистичким. Публика је била купљена симпатичним Спилберговим ванземаљцем ЕТ-ијем, па није била спремна за Карпентерову мрачну и депресивну визију, због чега је филм зарадио 19,6  милиона долара током приказивања у биоскопима. Сам режисер био је очајан због лошег пријема, што је признао тек касније.

- Звали су ме “порнографом насиља”. Нисам имао појма да ће тако бити примљен јер је “Створ” био прејак за то вријеме. Знао сам да ће бити јако, али нисам мислио да ће бити прејак, јер нисам узео у обзир укус јавности - рекао је он.

Ипак, како је вријеме одмицало, критичари и публика су промијенили став и препознали филм као оно што он јесте, мајсторски снимљено и режирано ремек-дјело напетости, врхунске глуме, одличних специјалних ефеката Роба Ботина, ефикасне музике Енија Мориконеа и аутентичне атмосфере. Објављивањем на ВХС и ДВД касетама, филм је пронашао публику као један од најбољих хорор филмова икада снимљених и стекао је фанатичан култ сљедбеника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана