Крик дистопијске будућности и данас одјекује
Нијеми научно-фантастични филм “Метрополис”, који је режирао аустријски режисер Фриц Ланг, објављен је 10. јануара 1927. године.
Смјештен у, данас нама блиску, 2026. годину, у своје вријеме био је најскупљи нијеми филм свих времена. Коштао је пет милиона рајхсмарака (што је неких 200 милиона данашњих америчких долара).
Урбана утопија, класно раслојавање у капиталистичком друштву, напредак и штетност коју доноси технологија окоснице су радње овог остварења, једног од пионирских у свом жанру.
Готово читав вијек након објављивања “Метрополис” је оставио значајан траг на свијет кинематографије и траг на друштво по, за тадашњи период, изузетно добрим визуелним ефектима и фотографијом филма, који су приказали не тако добру будућност. Крик “Метрополиса” и данас одјекује, јер како се чини, филм је представио само једну врсту предсказања будућности, у нешто другачијем руху.
Главни лик је Фредер, син главног човјека и архитекте Метрополиса, који живи у изобиљу и заштићен од спољних утицаја, што му даје наиван и идеалистичан поглед на свијет. Марија је жена из радничке класе која је проповједник будућности у којој ће владајућа елита (коју симболизује глава) и широке радничке масе (руке) уз помоћ посредника (срце) наћи начин да коегзистирају заједно. Фредер у сплету околности постаје срце и заједно с Маријом се бори против сила које покушавају да спријече остварење пророчанства.
Осим помирења класа, фокус радње филма је и на визуелизацији технологије будућности и на поменутом утицају технологије на само друштво, што је оставило одјек и деценијама након објављивања филма. Помирење између главе и руку мора бити у срцу, остављено је као својеврсна порука на крају филма и у том контексту успјело је у фикцији, али не и у стварности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
