Како је серија "The Walking Dead" прешла пут од тријумфа до очаја

Посљедња епизода постапокалиптичне хорор серије емитована је 20. новембра, а наравно, појам финално треба узети са резервом, јер се тренутно емитују још три спин-оф приче и три су у припреми, тако да је стварни крај овог поп универзума прилично далеко, што и није баш на понос канала који је репутацију стекао аутентичношћу ауторског рукописа.

Наиме, канал АМЦ представио је 2009. нови слоган "Прича је овдје битна", који је пуштен током финала друге сезоне серије "Бреакинг Бад", дајући осјећај властите важности насупрот конкуренције и сугеришући корисницима да је креативност на страни мреже и да има наративе на које се можете ослонити и мимо комерцијалног успјеха. У року од неколико година од стварања ове мантре, АМЦ ће емитовати "Mad Man", "Breaking Bad" и "The Walking Dead", отварајући златну еру телевизије у новом миленијуму. Оно што је било битно када је у питању серија, у нашем преводу названа "Окружен мртвима" или "Живи мртваци", јесте да је њен базични жанр био хорор, који се обично није хвалио због њиховог приповиједања. Наравно, аутори серије базиране на истоименом култном стрип серијалу Роберта Киркман, брзо су доказали да је такав суд прилично непромишљен, јер је њихова сага била једнако погодна за добре приче и ликове као и било који други жанр.

Свако може умријети

Његов шоуранер био је Франк Дарабонт, режисер који је стајао иза филмова као што су "Бјекство из Шошенка" и "Зелена миља", дајући своје мајсторство у вођству ауторске екипе. Главни јунак, шериф Рик Грејмс је епски протагониста мајсторски сложене приче о човјеку који се буди из коме у свијету препуном зомбија. Сам, без породице, без сазнања шта се десило са цивилизацијом док је он лежао у коми. И већ у првој епизоди, у којој он креће у потрагу за најближим, демонстрирано је све оно што је серија понудила публици. Убједљив и ефикасно написан сценарио, врхунску режију, упечатљив визуелни стил и одличан рад са глумцима. Основа око које је изграђен костур серије јесте спој хорора и драме, тј. филмова са зомби митологијом и комплексног драмског заплета о односима унутар одређене групе људи и њиховог односа према новонасталој неочекиваној ситуацији. Та два сегмента константно се преплићу кроз уврнути микс бруталне и крваве акције са хорор атмосфером с једне стране и напетих драмских односа унутар мале заједнице у коју су укључени Рик и његова породица, пријатељи и мала група преживјелих.

Иако је друга сезона започела отпуштањем Дарабонта због креативних разлика, серија је наставила креативни успон под вођством Глена Мазаре, уводећи сјајне нове ликове у групу преживјелих и нудећи епске негативце попут Гувернера или канибалске заједнице, скупљајући похвале критике и милионе гледалаца испред екрана. Једна од карактеристика АМЦ мреже била је могућност да доноси ризичне наративне одлуке којих би се велике мреже клониле. "The Walking Dead" је ово довео до крајње могуће границе због њихове склоности да изненада и шокантно укину ликове. Водећи се геслом "Свако може умријети у било којем тренутку", створена је срцепарајућа формула за емоције и узбуђење. Рик убија свог бившег најбољег пријатеља Шејна због његовог очаја који га је довео до ивице здравог разума. Рикова жена рађа његову нову кћер, али умире након бруталног царског реза и син Карл је упуца како би спријечио да васкрсне као живи мртвац. У серији је живот окрутан и вјероватно ће те учинити окрутним. С једне стране, то је прилично истинито, налик стварном животу. Међутим, с наративне тачке гледишта, то значи поигравање са природом саме фикције до момента када су рутина и клише замијенили свјежину и узбуђење. И за неколико сезона то се као бумеранг вратило и наштетило серији, која се дословно урушила под теретом успјеха и сталне потребе аутора да задовоље глад публике за новим шоковима умјесто да се посвете причи и интеракцији ликова.

Оно што је почело као хваљена серија, која је прописала нова правила за оно на шта су људи навикли на телевизији, еволуирало је у наизмјеничан примјер приче која више није добродошла и која је постала дословно мјерило досаде. У петој сезони Рик говори кључни лајтмотив: "Ми смо ходајући мртваци", и колико год то звучало глупо, звучало је истинито.

Све што могу да ураде преживјели јесте да ходају од мјеста до мјеста и да се надају да неће бити убијени, док се нису срели са тренутком у којем ће се серија сломити под теретом лоших одлука аутора и притиска друштвених мрежа. И то се десило на крају шесте сезоне, када је Рикова дружина, на врхунцу своје способности да преживи, ушла у рат са негативцем Неганом и када се дешава најважније убиство у серији. Дијаболични Неган стоји испред Рикове екипе са бејзбол палицом, поиграва се с њима и бира кога ће убити за примјер, а потом замахне, а сезона се заврши. И серија склизне на пут пропасти.

Експлоатација мртваца

Када је стигла премијера седме сезоне, сазнајемо да је мртав Глен, један од омиљених ликова у гомили мрачних мачо хероја, а тренутак који је требало да драму и напетост серије подигне на нови ниво у судару са харизматичним Неганом издувао је као пробушен балон. Франшиза која је прогласила отворену сезону лова на своју глумачку екипу коначно је отишла предалеко, водећи се подилажењем публици жељној јефтиних шокова и улизивањем критици жељној политичке коректности, умјесто здравим разумом и талентом. Гомилање непотребних ликова, развлачење приче на десетине епизода у којима се ништа не дешава, осим нове појаве зомбија и шупље декламације лоше написаних фраза, водило је серију у силазну путању коју нису могли спасти ни ријетки моменти инспирације.

И то је постало јасно када је константна узлазна путања гледаности након седме сезоне, која је срушила све рекорде мреже, нагло почела падати.

И није проблем што је био убијен Глен, или касније Карл, што је Морган нестао из серије, а потом и Рик, па Меги, па Мишон итд..., проблем је што те одлуке нису имале везе са другим ликовима, нити са причом у цјелини. Главни сценариста од четврте сезоне, злогласни Скот Гимпли, дословно је усмјерио серијал у креативни лавиринт, у којем је био једини могући исход, а то је да је серија појела саму себе када је схватила да нема излаза. Да будемо прецизнији, након Гленове смрти оно што је требало да буде наративни побједнички тријумф, постало је бескрајно развлачање јалове приче коју није могла спасти ни Анабела Канг, која је замијенила Гимплија од девете сезоне. Зашто је то толико трајало и да ли је крај серије уопште неком важан? Једини могући одговори су: висока гледаност, солидна зарада и мањак храбрости мреже да се држи сопственог гесла да је прича битна. Њено постојање постало је архаично попут трулих зомбија који бесмислено лутају наоколо реагујући на неки спољни подражај, као злокобни подсјетник на серију која је у годинама настајања била апсолутни тријумф жанра у његовим најбољим сегментима.

Наставци

Средином емитовања матичног серијала кренула је прва спин-оф серија "Феар The Walking Dead", која ће у једном моменту квалитетом надмашити матични серијал, да би и она истим путем кренула у креативну низбрдицу. За неколико година придружиће му се "World Beyond" и "Tales of Walking Dead", од којих ниједан није понудио ништа превише другачије од оригиналне серије, осим последње која је била јако забавна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.