Јово Максић, глумац, за “Глас Српске”: Свако носи свој крст, ако не можете помоћи, не забијајте клинове

Миланка Митрић
Јово Максић, глумац, за “Глас Српске”: Свако носи свој крст, ако не можете помоћи, не забијајте клинове

Када истински сазнате шта је освета, у већини случајева буде касно. Границе између доброг и лошег су давно постављене, али смо склони да их тумачимо како нама одговара, у томе и јесте трагедија.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” глумац Јово Максић, осврћући се на причу и лик Косте Говоруше, којег глуми у серији “Кости”, чије ће пета и шеста епизода вечерас и сутра (субота и недјеља) од 20 часова бити емитоване на првом програму РТС-а.

- За њега је освета ново стање, до тада непознато, побуђено најискренијом љубављу према сестри, повредом нечег што је цео његов свет. Немоћ да било шта схватите, а камоли промените. Како човек да се одупре? Најбоље је да погледате серију до краја, можда се види одговор на то питање - додаје Максић.

ГЛАС: Каква је прича Косте Говоруше? Гдје је његово мјесто?

МАКСИЋ: То је универзална прича о свима нама, обичним “малим” људима, жртвама система и окружења, о злочину и казни, о праштању и искупљењу. Такви људи су кроз историју износили највећи терет, а после тога били скрајнути и заборављени. За такве људе, ако гледамо реалност, добијемо утисак да им нигде није место, а они најмање траже - траже само мир и достојанствену шансу. Зато их зовем истинским херојима. Свако носи свој крст, ако не можете да помогнете, онда бар не забијајте клинове.

ГЛАС: Како преживјети, а остати чистог образа, у суровом свијету који, на различите начине, човјека доводи до тачке пуцања?

МАКСИЋ: Те одговоре и даље тражим, а што сам старији, све их је више. Човек је човеку највећа звер, али и највећи ослонац. Не волим да звучим као неки проповедник, јер сам миљама далеко од тога, али духовност је за мене битна ствар и из многих тешких ситуација сам се извукао вером.

ГЛАС: Глумили сте и у серији “Клан”, у једној причи о свијету криминала. Зашто су остварења такве тематике увијек гледана?

МАКСИЋ: Ту играм доста мању улогу, али битну за целу причу. Чека вас узбудљива прича и мислим да је додатно квалитет подигнут тиме што ћете овде видети неке младе људе који феноменално износе терет целе серије. За мене је то највећа радост, кад се младим талентованим људима да поштена шанса, а овде су је маестрално искористили. Та тематика је заузела једно од главних места и у светској кинематографији, поготово у серијама, које су на истој разини квалитета као и филмови. Данашње серије су и одраз данашњег времена.

ГЛАС: У “Краљу Петру Првом” играли сте генерала Дамјана Поповића. Занима ме како је било оживјети један историјски лик?

МАКСИЋ: Када радите и снимате историјске догађаје и ликове, ви донекле морате убацити и фикцију због драматургије и због неког свог личног печата. Једино што ми је могло помоћи то су слике и историјски подаци. Не верујем да сам га веродостојно пренео, више је то била моја фикција.

ГЛАС: “Дара из Јасеновца” је филм који тек треба да угледа свјетлост дана за ширу публику. Какав је био рад на овом остварењу и колико је данас важно да таква прича буде испричана на прави начин?

МАКСИЋ: То је тема која је давно требало да буде екранизована. Нећу да улазим у то зашто није, рећи ћу само један део мог присуства разговору са једним човеком, Јеврејем: “Ако ви не поштујете своје жртве, како онда поштујете наше?” Само сам ћутао. Ето, да не буде све само срамота и стид и то смо сад урадили. Рад на овом важном филму био је озбиљан и помешан са одговорношћу и поштовањем према свим мученицима и страдалницима. Таква тематика крије много замки, битно је да се не оде у баналност и патетику . У томе смо успели. То је филмско опело свим страдалницима, без класичног упирања прстом, са поруком и молитвом да се никад никоме не понови.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам откријете о пројекту “Сеновити Медитеран”, који је већ неколико година у припреми?

МАКСИЋ: То је пројекат брачног пара Јовић, Моње и Ивана. Са њима сарађујем већ дуго, а из тога се изродило и пријатељство. Битно је поменути и њихов успешан првенац “Исцељење”, у ком сам и ја глумио, а исто тако њихов документарац “Завештање” о деци која су страдала и преживела све голготе у логорима НДХ. То је својеврстан и јединствен филмски споменик и помен свима њима. Што се тиче “Сеновитог Медитерана”, припреме су у завршној фази. Очекујемо и планирамо почетак снимања негде половином следеће године.

ГЛАС: Шта можете да нам кажете о Вашој улози филму “Отац” Срдана Голубовића и о самој причи чији дио сте били?

МАКСИЋ: “Отац” је можда тематски и најближи серији “Кости”. Једна емотивна прича о борби малог човека са бескрупулозним системом. Прича о страдању, љубави и нади. Филм је побрао многе награде, а мој драги колега Горан Богдан је и номинован за европску награду за најбољег глумца. Маестралан!

ГЛАС: С обзиром на то да сада живимо у нешто другачијим околностима, према Вашем мишљењу, какви нам дани долазе? И какви су то дани за сам живот, и за живот културе и умјетности која, да не постоје појединци, увијек бива скрајнута?

МАКСИЋ: То ће зависити од нас самих и од тих појединаца, само је питање колико ће појединци да имају ентузијазма и снаге. Зато смо и ми потребни њима, као подршка, и да преузмемо део терета. Култура не сме да буде последња рупа на свирали, јер је битан део идентитета и егзистенције народа, али и трн у оку оних који одлучују о нашим судбинама. Нису сјајна времена, али ја сам оптимиста. Морам да будем.

ГЛАС: Припремате ли још неке пројекте?

МАКСИЋ: Ове године сам завршио снимање неколико серија -”Нечиста крв”, “Црна свадба”, “Тајна винове лозе”, као и филмове “Лихвар” и “Једини излаз”. Премијера филма “Једини излаз” померена је због епидемиолошке ситуације, тако да и то ишчекујем са нестрпљењем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана