Jovo Maksić, glumac, za “Glas Srpske”: Svako nosi svoj krst, ako ne možete pomoći, ne zabijajte klinove

Kazao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” glumac Jovo Maksić, osvrćući se na priču i lik Koste Govoruše, kojeg glumi u seriji “Kosti”, čije će peta i šesta epizoda večeras i sutra (subota i nedjelja) od 20 časova biti emitovane na prvom programu RTS-a.

- Za njega je osveta novo stanje, do tada nepoznato, pobuđeno najiskrenijom ljubavlju prema sestri, povredom nečeg što je ceo njegov svet. Nemoć da bilo šta shvatite, a kamoli promenite. Kako čovek da se odupre? Najbolje je da pogledate seriju do kraja, možda se vidi odgovor na to pitanje - dodaje Maksić.

GLAS: Kakva je priča Koste Govoruše? Gdje je njegovo mjesto?

MAKSIĆ: To je univerzalna priča o svima nama, običnim “malim” ljudima, žrtvama sistema i okruženja, o zločinu i kazni, o praštanju i iskupljenju. Takvi ljudi su kroz istoriju iznosili najveći teret, a posle toga bili skrajnuti i zaboravljeni. Za takve ljude, ako gledamo realnost, dobijemo utisak da im nigde nije mesto, a oni najmanje traže - traže samo mir i dostojanstvenu šansu. Zato ih zovem istinskim herojima. Svako nosi svoj krst, ako ne možete da pomognete, onda bar ne zabijajte klinove.

GLAS: Kako preživjeti, a ostati čistog obraza, u surovom svijetu koji, na različite načine, čovjeka dovodi do tačke pucanja?

MAKSIĆ: Te odgovore i dalje tražim, a što sam stariji, sve ih je više. Čovek je čoveku najveća zver, ali i najveći oslonac. Ne volim da zvučim kao neki propovednik, jer sam miljama daleko od toga, ali duhovnost je za mene bitna stvar i iz mnogih teških situacija sam se izvukao verom.

GLAS: Glumili ste i u seriji “Klan”, u jednoj priči o svijetu kriminala. Zašto su ostvarenja takve tematike uvijek gledana?

MAKSIĆ: Tu igram dosta manju ulogu, ali bitnu za celu priču. Čeka vas uzbudljiva priča i mislim da je dodatno kvalitet podignut time što ćete ovde videti neke mlade ljude koji fenomenalno iznose teret cele serije. Za mene je to najveća radost, kad se mladim talentovanim ljudima da poštena šansa, a ovde su je maestralno iskoristili. Ta tematika je zauzela jedno od glavnih mesta i u svetskoj kinematografiji, pogotovo u serijama, koje su na istoj razini kvaliteta kao i filmovi. Današnje serije su i odraz današnjeg vremena.

GLAS: U “Kralju Petru Prvom” igrali ste generala Damjana Popovića. Zanima me kako je bilo oživjeti jedan istorijski lik?

MAKSIĆ: Kada radite i snimate istorijske događaje i likove, vi donekle morate ubaciti i fikciju zbog dramaturgije i zbog nekog svog ličnog pečata. Jedino što mi je moglo pomoći to su slike i istorijski podaci. Ne verujem da sam ga verodostojno preneo, više je to bila moja fikcija.

GLAS: “Dara iz Jasenovca” je film koji tek treba da ugleda svjetlost dana za širu publiku. Kakav je bio rad na ovom ostvarenju i koliko je danas važno da takva priča bude ispričana na pravi način?

MAKSIĆ: To je tema koja je davno trebalo da bude ekranizovana. Neću da ulazim u to zašto nije, reći ću samo jedan deo mog prisustva razgovoru sa jednim čovekom, Jevrejem: “Ako vi ne poštujete svoje žrtve, kako onda poštujete naše?” Samo sam ćutao. Eto, da ne bude sve samo sramota i stid i to smo sad uradili. Rad na ovom važnom filmu bio je ozbiljan i pomešan sa odgovornošću i poštovanjem prema svim mučenicima i stradalnicima. Takva tematika krije mnogo zamki, bitno je da se ne ode u banalnost i patetiku . U tome smo uspeli. To je filmsko opelo svim stradalnicima, bez klasičnog upiranja prstom, sa porukom i molitvom da se nikad nikome ne ponovi.

GLAS: Šta biste mogli da nam otkrijete o projektu “Senoviti Mediteran”, koji je već nekoliko godina u pripremi?

MAKSIĆ: To je projekat bračnog para Jović, Monje i Ivana. Sa njima sarađujem već dugo, a iz toga se izrodilo i prijateljstvo. Bitno je pomenuti i njihov uspešan prvenac “Isceljenje”, u kom sam i ja glumio, a isto tako njihov dokumentarac “Zaveštanje” o deci koja su stradala i preživela sve golgote u logorima NDH. To je svojevrstan i jedinstven filmski spomenik i pomen svima njima. Što se tiče “Senovitog Mediterana”, pripreme su u završnoj fazi. Očekujemo i planiramo početak snimanja negde polovinom sledeće godine.

GLAS: Šta možete da nam kažete o Vašoj ulozi filmu “Otac” Srdana Golubovića i o samoj priči čiji dio ste bili?

MAKSIĆ: “Otac” je možda tematski i najbliži seriji “Kosti”. Jedna emotivna priča o borbi malog čoveka sa beskrupuloznim sistemom. Priča o stradanju, ljubavi i nadi. Film je pobrao mnoge nagrade, a moj dragi kolega Goran Bogdan je i nominovan za evropsku nagradu za najboljeg glumca. Maestralan!

GLAS: S obzirom na to da sada živimo u nešto drugačijim okolnostima, prema Vašem mišljenju, kakvi nam dani dolaze? I kakvi su to dani za sam život, i za život kulture i umjetnosti koja, da ne postoje pojedinci, uvijek biva skrajnuta?

MAKSIĆ: To će zavisiti od nas samih i od tih pojedinaca, samo je pitanje koliko će pojedinci da imaju entuzijazma i snage. Zato smo i mi potrebni njima, kao podrška, i da preuzmemo deo tereta. Kultura ne sme da bude poslednja rupa na svirali, jer je bitan deo identiteta i egzistencije naroda, ali i trn u oku onih koji odlučuju o našim sudbinama. Nisu sjajna vremena, ali ja sam optimista. Moram da budem.

GLAS: Pripremate li još neke projekte?

MAKSIĆ: Ove godine sam završio snimanje nekoliko serija -”Nečista krv”, “Crna svadba”, “Tajna vinove loze”, kao i filmove “Lihvar” i “Jedini izlaz”. Premijera filma “Jedini izlaz” pomerena je zbog epidemiološke situacije, tako da i to iščekujem sa nestrpljenjem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.