Глумачка дива великог и чистог срца

Легенда свјетске кинематографије и једна од омиљених икона 20. вијека, једна је од свега девет умјетника који су покупили све главне награде које се додјељују у свијету шоу-бизниса (“Еми”, “Оскар”, “Греми” и “Тони”), била је права дива великог и чистог срца.

Рођена је 4. маја 1929. године у Швицарској. Њен отац Џосеф Виктор Антони-Растон био је ирски банкар, а мајка Ела ван Химстра холандска бароница. Родитељи су јој се развели кад је имала само шест година, па се с мајком преселила у Холандију. Када је започео Други свјетски рат, цијела је земља опљачкана, а већина људи пала је у велико сиромаштво. Дјевојчица је одмалена плесала балет и својим наступима скупљала новац за покрет отпора против нациста. Иако је била талентована, рекли су јој да је са 170 центиметара превисока за професионалну балерину. Селидбом у Лондон почела је да ради као модел и да добија глумачке улоге. 

Прву већу улогу остварила је 1951. године у филму “Тајни људи”, у којему је тумачила балерину, а двије године касније снимила је и “Празник у Риму”, чиме је постала глобална звијезда и добила “Оскара” за најбољу женску улогу. Услиједиле су хваљене улоге Холи Голајтли у “Доручку код Тифанија”, Елизе Дулитл у мјузиклу “Моја лијепа госпођице”, те наступи у познатим остварењима као што су “Љубав послијеподне”, “Како украсти милион”, те “Робин и Маријан”.

За глуму у бродвејској представи “Ондин” добила је и награду “Тони”, те тако показала да се изврсно сналази и уживо пред публиком.

Амерички филмски институт 1999. године прогласио ју је трећом највећом женском филмском звијездом свих времена, послије Кетрин Хепберн и Бет Дејвис. Популарност током живота донијела јој је лијепих и ружних ствари, али није утицала на то да до посљедњег дана ужива у животу и добије епитет диве. Преминула је 20. јануара 1993. године, од рака желуца,  у свом родном граду, гдје је и сахрањена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.