Филм о Карађорђу највеће откриће

Београд - Најзначајнији филм који се чува у Југословенској кинотеци је српски филм “Карађорђе” из 1911. године, који смо пронашли пре десет година, а за њим се трагало готово шест деценија. Била је велика част радити на рестаурацији тог филма. Сада је у незапаљивој копији и конкурисали смо код УНЕСЦО-а да филм уђе у “Меморџ оф тхе Њорлд” и буде заштићен као светско културно добро.

Рекао је ово за “Глас Српске” управник Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Ердељановић, који је 2003. године благо српског и балканског филма пронашао у Aустријском филмском архиву.

- Филм “Карађорђе” је највеће откриће у историји Кинотеке. Осим овог остварења, веома је значајно и “Крунисање краља Петра”, најстарији сачувани филм у српском народу и такође  један од бисера Кинотеке - додао је Ердељановић.

Објаснио је да је “Карађорђе” сниман током љетне паузе у Народном позоришту 1911, у Београду и околини, уз велику помоћ државе, са најпознатијим позоришним глумцима тога доба (главну улогу је одиграо Милорад Петровић) и око 1.000 статиста. Ипак, прије него што је откривена копија у Aустрији, о овом филму се знало углавном на основу оскудних информација из штампе.

Истиче да Југословенска кинотека чува 100.000 филмских копија, стотине хиљада филмских плаката и фотографија, 650 предмета из предисторије и историје филма.

- Чувамо филмове из 134 националне кинематографије, реткост је да се толико националних кинематографија може наћи под једним кровом - казао је Ердељановић.

Када је ријеч о српском филму у свјетској кинематографији, Ердељановић сматра да тренутно српска остварења не заузимају мјесто као 1960. и 1970. године.

- Те године су време великог продора српског филма у свет и тада смо постигли највише успеха. Прославили су нас филмови Саше Петровића, Желимира Жилника, Пурише Ђорђевића, углавном редитеља такозваног “црног таласа” - рекао је Ердељановић.

Нагласио је да се не смију заборавити ни значај Горана Паскаљевића и Слободана Шијана, као ни филмови Емира Кустурице и Срђана Драгојевића.

- Треба бити оптимиста. Иако живимо у времену кризе, не смемо заборавити да се баш тада појављују нови млади аутори који стварају интересантна дела - сматра Ердељановић.

Ревије

- Планирамо нове ревије филмова у Бањалуци и Палама. Желимо да представимо најзначајније српске игране и документарне филмове, али и остварења светске кинематографије. Штета је да публика не види филмове који се чувају у једној од десет највећих и најзначајнијих светских филмских архива - каже Aлександар Ердељановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.