Филм "Бајка бесповратног времена" стиже 15. јуна

Публику очекује остварење младог редитеља Павла Терзића који је успио да направи вјеродостојан филм о времену у коме није живио. Филм је емотиван, носталгичан, духовит и на прави начин повезује важне историјске догађаје и промјене које су неминовно утицале на правац и развој клупске културе.

- Од Детроита, преко Чикага, па све до Манчестера, Берлина или Београда, свеједно, без обзира да ли припада клупској, андерграунд сцени или великим рејвовима, електронски звук постаје нека врста нове музичке религије чија феноменологија увелико надраста елементарни музички ниво. Оваква теза поготово добија на значењу уколико се користи као полазиште за бављење начином на који се овдашња клупска сцена стварала и развијала с обзиром на крајње специфичне политичке, социолошке и културолошке околности које обележавају нашу земљу и период деведесетих година прошлог века - рекао је Терзић.

Испред продукцијске куће "ТАГ Медиа" филм су, заједно са Терзићем, продуцирали Вељко Радосављевић и Радомир Лале Марковић, а копродуцент је легендарни Душан Каличанин и његова продукција "Технократија". У филму је учествовало 118 саговорника који су на својим леђима изнијели терет настанка клупске културе која живи и данас, а публика ће моћи да види и сегменте архивских интервјуа страних музичара који су, по ријечима аутора, били јунаци једне бајке.

- С тим у вези, актери који су директни сведоци тог времена, пионири једне нове супкултуре, невезано од њихових улога, позиција или професија испричали су нам своју бајку о бесповратном времену - рекао је Терзић.

Почевши од краја 60-их година прошлог вијека и чувене дискотеке "Шећер", преко узбудљивих 70-их и дискотеке "Цепелин", кроз разговор са свједоцима тог времена и богатог архивског материјала, у филму се долази до 80-их и клубова као што су "Академија" и "Звезда". Осврнувши се на зачетак ноћног живота у Београду, полако се улази у деведесете године и прати настанак клабинга у Београду.

Поред београдских клубова попут "Соул Фуда", "Индустрије", "Омена", "Барутане" и "Саре", у филму се могу чути и приче о клубовима у Новом Саду и Нишу, као и великим рејвовима, који су се дешавали у цијелој земљи. У времену када је Србија била под санкцијама и док су градови били бомбардовани, а народ дане проводио на улицама и у склоништима, неки људи су своју срећу пронашли у тек зачетој рејв супкултури. Саговорници откривају и како је настао фестивал "Егзит", као и "урбан икспиријенс" журке, које су почеле да се дешавају почетком 2000-их година.

Музика

У филму има пуно упечатљивих изјава, а о снази и утицају музике на друштво можда најбоље говори изјава Мишка Билбије, чувеног музичког уредника Радија Б92 (1989 - 1992):

- Када је 9. марта, односно 10. марта дошла полиција да затвори Радио Б92, нису хтели скроз да исеку кабл, него су рекли да не може никакав информативни програм, никаква прича, може само музика. Нису били свесни шта се крије у тој музици и шта све ту може да се пушта - рекао је Билбија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.